Максим Исповедник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м cite book
Ред 79:
Учење о обожењу сместило је светог Максима међу најзначајније мислиоце источног хришћанства.<ref>-{"Maximus the Confessor", Michael O'Carroll, Trinitas: A Theological Encyclopedia of the Holy Trinity (Delaware, Michael Glazier, Inc, 1987, ISBN 0-8146-5595-5)}-</ref>
У својим списима Максим Исповедник пише о неусловљености оваплоћења Бога Логоса.<ref name="Radosavljević_1975">Hieromonk Artemije Radosavljević, Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Bishop Artemije Radosavljević [http://www.synodinresistance.org/pdfs/2009/03/26/20090326aGiatiEnsB7%20Folder/20090326aGiatiEnsB7.pdf Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor] — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: 1975), pp. 180-196</ref><ref name="Radosavljević_serp_1983">Еп. Артемије (Радосављевић) [http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/artemije_maksim.htm ПРОБЛЕМ НЕУСЛОВЉЕНОСТИ ИЛИ УСЛОВЉЕНОСТИ ОВАПЛОЋЕЊА БОГА ЛОГОСА (По светом Максиму Исповеднику)] — Богословље бр. 1-2, 1983, стр. 95 - 105</ref>
 
 
=== Грех ===
Линија 98 ⟶ 97:
=== Рецепција ===
Максимова теологија је на западу све до скора била потпуно запостављена, док је на истоку одувек имала знатан утицај. Тако се [[Симеон Нови Богослов]] и [[Григорије Палама]] сматрају настављачима његове мисли, а Максимово учење о логосима твари се може сматрати претечом Паламиног учења о божанским енергијама.<ref name=autogenerated4 />
 
 
== Списи ==
Линија 118 ⟶ 116:
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
 
== Литература ==
Линија 155 ⟶ 152:
{{col-2}}
{{col-end}}
 
 
== Спољашње везе ==