Телевизор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 6:
 
Код затворених телевизијских система, сигнал са камере се директно повезује са телевизором. На овај начин функционишу нпр. сигурносне камере у банкама и продавницама.<ref name='"оксфорд"' />
== Историја ==
Прво јавно телевизијско емитовање телевизисјког програма показао је [[Џон Логи Берд]] у Енглеској 1926. године. Телевизори су се почели да се развијају у време првог телевизијског емитовања у [[Велика Британија|Великој Британији]] и [[Немачка|Немачкој.]], Аа прве програмске шеме су се састојале од [[вести]], музичких и плесних представа уживо и филмова[[филм]]ова. Све слике су биле црно-беле до 1953. године. Први програм у боји емитован је најпре у [[САД]].<ref name='"оксфорд"' />
 
На територији бивше [[Југославија|Југославије]], прво емитовање телевизијског програмапрограм било је из студија [[Телевизија Београд|Телевизије Београд]] 1958. године. На посебним носачима телевизори су били постављени на десетине места у граду, а поред сваког телевизора налазио се техничар и давао објашњења уличним гледаоцима. Камере су се налазиле у свим халама Сајма[[Београдски исајам|Београдског тај први испит положен је без и једне грешкесајма]].<ref>{{cite web|title=Овако је почело|url=http://www.rts.rs/page/rts/ci/javniservis/RTS+50/story/248/И+јуче/27267/Овако+је+почело.html|work=rts.rs|publisher=РТС|accessdate=9. 11. 2013.|date=13. 11. 2008.}}</ref>
== Врсте телевизора ==
Телевизор се састоји од бирача канала, односно ([[тјунер]]а), [[екран]]а и [[звучник]]а. Први примерци телевизора су били изграђени на бази [[електронска цев|електронских цеви]] и екрана. Код телевизора у боји, иза екрана телевизијског пријемника се налазе три електронска топа ([[катодна цев|катодне цеви]]). Ови топови ослобађају [[црвена боја|црвену]], [[зелена боја|зелену]] и [[плава боја|плаву]] [[светлост]], односно електроне који гађају екран. Екрани имају фосфорни премаз који емитује светлост а испред ње се налази маска која филтрира с. У телевизору се звучни сигнал појачава и води на звучник.<ref name='"оксфорд"' />
 
У почетку су телевизори били веома скупи, а прва масовнија куповина започела у време [[Летње олимпијске игре 1964.|Олимпијских игара 1964]].
Већина телевизора који се данас могу наћи на тржишту су са равним (флат) широкоим екрана, који се лако могу поставити на зидни или стони сталак. Мада већина делују готово идентично, они користе две основне технологије<ref>{{cite web|title=ЛЦД и плазма телевизори|url=http://www.bajumbadum.com/Stranica.aspx?page=Vodici/LcdTv|work=bajumbadum.com|publisher=Водич за куповину|accessdate=9. 11. 2013.}}</ref>:
* ЛЦД екрани слику добијају филтрирањем беле позадинске светлости, коју емитују [[флуоресценција|флуоресцентне]] сијалице или [[ЛЕД диода|ЛЕД диоде]]. Филтрирање врши слој [[течни криста|течних кристала]] састављен од милиона појединачних кристалића, који се под утицајем електричне енергије закрећу те пропуштају више или мање светлости. Пропуштено светло пролази кроз филтер боја које образују слику. Основини проблем ЛЦД телевизора, од њиховог настанка је био је приказ дубоке, тамне црне боје, као и рубно осветљење танких екрана, али су развојем технологије ови проблеми решени.
* плазма екрани користе стотине хиљада индивидуалних ћелија од природних гасова ([[ксенон]] и [[неон]]), у којима се коришћем различитих [[напон]]а стварају [[електрични импулс]]и, што производи емисију [[ултраљубичаста светлост|ултраљубичасте светлости]]. Она делујући на фосфорни премаз преко сваке ћелије производи видљиву светлост разних нијанси црвене, зелене и плаве боје. Цео [[спектар]] боја постиже се побуђивање различитим напонима, што даје различите уделе и интензитете три основне боје. У почетку, основни недостатак ових телевизора је био висок утрошак енергије, посебно у односу на ЛЦД телевизоре, али је проблем временом решен. Такође је у великој мери решен и проблем приказивања статичке слике кроз дужи временски период, али и поред тога ова технологија и даље заостаје за ЛЦД телевизорима.
 
У Југославији телевизори сутелевизоре се производили у [[Електронска индустрија Ниш|Електронској индустији Ниш]], Радио индустрија Загреб и „Руди Чајавец“ из [[Бања Лука|Бања Луке]].
== Телевизијски програм ==
Прво јавно телевизијско емитовање показао је Џон Логи Берд у Енглеској 1926. године. Телевизори су се почели да се развијају у време првог телевизијског емитовања у Великој Британији и Немачкој. А прве програмске шеме су се састојале од вести, музичких и плесних представа уживо и филмова. Све слике су биле црно-беле до 1953. године. Први програм у боји емитован је најпре у [[САД]].<ref name='"оксфорд"' />
 
== Врсте телевизора ==
На територији бивше [[Југославија|Југославије]], прво емитовање телевизијског програма из студија [[Телевизија Београд|Телевизије Београд]] 1958. године. На посебним носачима телевизори су били постављени на десетине места у граду, а поред сваког телевизора налазио се техничар и давао објашњења уличним гледаоцима. Камере су се налазиле у свим халама Сајма и тај први испит положен је без и једне грешке.<ref>{{cite web|title=Овако је почело|url=http://www.rts.rs/page/rts/ci/javniservis/RTS+50/story/248/И+јуче/27267/Овако+је+почело.html|work=rts.rs|publisher=РТС|accessdate=9. 11. 2013.|date=13. 11. 2008.}}</ref>
Телевизор се састоји од бирача канала, односно ([[тјунер]]а), [[екран]]а и [[звучник]]а. Први примерци телевизора су били изграђени на бази [[електронска цев|електронских цеви]] и екрана. Код телевизора у боји, иза екрана телевизијског пријемника се налазеналае три електронска топа ([[катодна цев|катодне цеви]]). Ови топови ослобађају [[црвена боја|црвену]], [[зелена боја|зелену]] и [[плава боја|плаву]] [[светлост]], односно електроне[[електрон]]е, који гађајупогађају екран. Екраниса имајуфосфорним фосфорнипремазом. премаз којиФосфор емитује светлост, а испред њењега се налази маска којаза филтрирафилтрирање ссветлости. УОсим тога, у телевизору се звучни сигнал појачава и води на звучник.<ref name='"оксфорд"' /> или звучнике.
 
Већина телевизора који се данас могу наћи на тржишту су са равним (флат{{јез-ен|flat}}) широкоим екранаекранима, који се лако могу поставити на зидни или стони сталак. Мада већина делујуизгледају готово идентичноисто, они користе две основне технологије<ref>{{cite web|title=ЛЦД и плазма телевизори|url=http://www.bajumbadum.com/Stranica.aspx?page=Vodici/LcdTv|work=bajumbadum.com|publisher=Водич за куповину|accessdate=9. 11. 2013.}}</ref>:
У почетку су телевизори били веома скупи, а прва масовнија куповина започела у време [[Летње олимпијске игре 1964.|Олимпијских игара 1964]].
* ЛЦД екрани слику добијају филтрирањем беле позадинске светлости, коју емитују [[флуоресценција|флуоресцентне]] сијалице или [[ЛЕД диода|ЛЕД диоде]]. Филтрирање врши слој [[течни криста|течних кристала]] састављен од милиона појединачних кристалића, који се под утицајем електричне енергије закрећу те пропуштају више или мање светлости. Пропуштено светло пролази кроз филтер боја које образују слику. Основини проблем ЛЦД телевизора, од њиховог настанка је био је приказ дубоке, тамне црне боје, као и рубно осветљење танких екрана, али су развојем технологије ови проблеми решени.
 
* плазма екрани користе стотине хиљада индивидуалних ћелија од природних гасова ([[ксенон]] и [[неон]]), у којима се коришћем различитих [[напон]]а стварају [[електрични импулс]]и, што производи емисију [[ултраљубичаста светлост|ултраљубичасте светлости]]. Она делујући на фосфорни премаз преко сваке ћелије производи видљиву светлост разних нијанси црвене, зелене и плаве боје. Цео [[спектар]] боја постиже се побуђивање различитим напонима, што даје различите уделе и интензитете три основне боје. У почетку, основни недостатак ових телевизора је био висок утрошак енергије, посебно у односу на ЛЦД телевизоре, али је проблем временом решен. Такође је у великој мери решен и проблем приказивања статичке слике кроз дужи временски период, али и поред тога ова технологија и даље заостаје за ЛЦД телевизорима.
У Југославији телевизори су се производили у [[Електронска индустрија Ниш|Електронској индустији Ниш]], Радио индустрија Загреб и „Руди Чајавец“ из [[Бања Лука|Бања Луке]].
 
== Извори ==