Џабир ел Ахмед ел Сабах — разлика између измена

| претходник = [[Сабах III Ал-ел Салим Ал-ел Сабах|Сабах III]]

| наследник = [[Саад I Ал-Абдулахел Абдула ел Ал-Салим Ал-ел Сабах|Саад I]]

| династија = [[Ал-Сабах]]

| отац = [[Ахмад Ал-ел Џабер Ал-ел Сабах]]

'''Џабер III Ал-Ахмадел Ахмед ел Ал-Џабер Ал-ел Сабах''' ({{јез-ar|'''جابر الأحمد الجابر الصباح'''}}) је био је трећи син шеика [[Ахмад Ал-Џабер Ал-Сабах|Ахмада Ал-Џабера Ал-Сабаха]], који је владао [[Кувајт]]ом од [[1921]]. до [[1950]]. године. ПочевОд одкраја каснихчетрдесетих [[1940]]-ихгодина 20. века имаообављао је низ важних јавних функција, од којих је најзначајнијинајзначајнија положајминистар министра за финансијскефинансија и економске пословеекономије. Када је [[Ирак]] затражио суверенитет над тек осамостаљеним [[Кувајт]]ом [[1961]]. године, он је предводио кувајтску делегацију на преговоримапреговоре уса [[Арапска лига|АрапскојАрапском лигилигом]]. Постао је премијер новембра [[1965]]. године, а већнаредне следећегодине званично је именован за престолонаследникпрестолонаследника - наследника његовог рођака шеика [[Сабах III Ал-ел Салим Ал-ел Сабах|Сабаха III Ал-ел Салима Ал-ел Сабаха]], који му је због лошег здравственог стања предао већину државних послова. Након Сабахове смрти, 31. децембра [[1977]]. године, Џабер је постао кувајтски емир.<ref name="Britanika">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/703014/Sheikh-Jabir-al-Ahmad-al-Jabir-al-Sabah Britanika, Džaber III]</ref>

На почетку владавине шеик Џабер је водио политику јединства арапских земаља, али се убрзо његова политика сломила у вихору [[Иранско-ирачки рат|Иранско-ирачког рата]] (1980-88). Такође, био је приморан да се бави унутрашњим неслагањима, нарочито незадовољством кувајтске шиитске мањине, али и опозиције у Народној скупштини. Године [[1986]]. распустио је парламент и увео цензуру штампе, што је довело до повремених протеста против економске и политичке моћи породице Сабах. Када су [[Ирак|Ирачкеирачке трупе]] извршиле инвазију на [[Кувајт]] августа [[1990]], шеик Џабер је побегао у [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]], где је живео у изгнанству све до марта [[1991]]. године.<ref name="Britanika" /> <br />

На изборима одржаним [[1992]]. године противници Џабера освојили су већину места у Народној скупштини и захтевали реформе. Међутим, на следећим изборима 1996. године, про-владинепровладине снаге повратиле су утицај, али је у мају 1999. шеик поново распустио скупштину. Иако су у новом скупштинском сазиву (у јулу) антивладина осећања била јака, опозиција је била подељена ите је шеик Џабер је задржао свој ауторитет. Био је познат по својој јавној подршци за права жена противно вољи више конзервативних елемената у земљи). Његов декрет о давању права гласа женама био је одбијен, али су 2005. жене ималедобиле право да гласају на парламентарним изборима. Шеик Џабер је 2001. године претрпео мождани удар, након чега практично није имао јавних активности.<ref name="Britanika" />