Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 7:
| опис_слике =
| мото =
| датум_оснивања = [[31. март]] [[1937]].
| тип = Државни факултет
| универзитет = [[Универзитет уметности у Београду]]
Ред 41:
Настава на ФМУ обухвата 25 различитих студијских програма и организује се на свим нивоима студија - основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено-хуманистичких наука. Од 2006/2007. организација рада Факултета је прилагођенима стандардима [[Болоњска конвенција|Болоњске конвенције]]. За седам деценија рада на основним студијама ФМУ дипломирала су 4252 студената, а дипломе последипломских студија понело је 639 магистара уметности или наука, додељено је 66 специјалистичких диплома и промовисано 14 доктора наука. Наставнички колегијум Факултета данас чини 180 наставника и сарадника.<ref name="istorijat" />
==
Стручну комисију која је поставила темеље ове институције, чинили су композитор и музиколог [[Коста Манојловић]], први ректор Академије, композитор и диригент [[Стеван Христић]] и виолиниста и композитор [[Петар Стојановић]], док је за административног директора постављен композитор и диригент [[Јован Бандур]]. Они су израдили наставне планове и програме за студије на седам одсека за композицију и дириговање, соло певање, клавир, виолину, виолончело, позоришну уметност и наставнике музике. Обезбеђени су почетни материјални услови - зграда, библиотека и инструменти.<ref name="istorijat" /> <br />
[[Априлски рат]] [[1941]]. године обуставио је наставу. Први дипломци свој завршни испит обавили су у окупираној земљи, са значајним закашњењем због бомбардовања. Мада Академија током ратних година формално није прекинула да ради, било је то време вегетирања јер је зграда била оштећена бомбардовањем, поједини наставници били су у заробљеништву или их је прогањала окупаторска власт, студенти су одвођени на присилни рад, није било огрева, властодршци су покушавали да се мешају у њен рад. Тадашњи ректори Академије, [[Петар Коњовић]] и касније [[Стеван Христић]], имали су сложен задатак да организују минимум постојања и активности у условима који су се непрекидно погоршавали. У школској 1943/1944. години ниједан студент није дипломирао, а редовна настава била је онемогућена све до марта [[1945]]. године, када је у ослобођеном Београду обновљена делатност Академије.<ref name="istorijat" /><br />▼
▲[[Априлски рат]] [[1941]]. године обуставио је наставу. Први дипломци свој завршни испит обавили су у окупираној земљи, са значајним закашњењем због бомбардовања. Мада Академија током ратних година формално није прекинула да ради, било је то време вегетирања јер је зграда била оштећена бомбардовањем, поједини наставници били су у заробљеништву или их је прогањала окупаторска власт, студенти су одвођени на присилни рад, није било огрева, властодршци су покушавали да се мешају у њен рад. Тадашњи ректори Академије, [[Петар Коњовић]] и касније [[Стеван Христић]], имали су сложен задатак да организују минимум постојања и активности у условима који су се непрекидно погоршавали. У школској 1943/1944. години ниједан студент није дипломирао, а редовна настава била је онемогућена све до марта [[1945]]. године, када је у ослобођеном Београду обновљена делатност Академије.<ref name="istorijat" />
После [[1945]]. године, одлуком Повереништва просвете, а по угледу на тадашњи [[Совјетски Савез|совјетски]] систем музичког школства, извршена је прва од многобројних реформи организационе структуре Академије. Нижи разреди средње школе прикључени су Припремној школи, а трајање виших разреда продужено је на седам година. Међутим, већ [[1948]]. године, у договору са другим сродним институцијама у [[Загреб]]у и [[Љубљана|Љубљани]], сачињени су нови наставни планови, са поновним раздвајањем средњег (четворогодишњег) и високог образовања (у трајању од четири и пет година, у зависности од одсека). До нових промена дошло је [[1955]]. године када су административно раздвојене [[Средња музичка школа Јосип Славенски]] и Музичка академија, да би се потом ова прикључила асоцијацији других високих уметничких школа, па је тако [[1957]]. године основана Уметничка академија. Исте године на Музичкој академији уведене су последипломске студије. Нови одсеци и одељења основани су у [[Novi Sad|Новом Саду]] и [[Ниш]]у [[1962]]. године, чиме су постављени темељи за развој високог музичког школства у овим градовима. Академија је [[1973]]. године променила име у Факултет музичке уметности, истовремено са другим уметничким школама, као и њиховом асоцијацијом, која је добила статус самосталног [[Универзитет уметности у Београду|београдског Универзитета уметности]]. Од [[1985]]. године на Факултету постоји могућност стицања степена доктора наука из области [[Музикологија|музикологије]], [[Етномузикологија|етномузикологије]], музичке теорије и педагогије. На катедри за композицију настава је осавремењена отварањем електронског студија. Посебну вредност има библиотечки фонд Факултета који укључује преко 110.000 наслова књига, часописа, нота, плоча и дискова. У [[Крагујевац|Крагујевцу]] је од школске 1998/1999. године започело са радом истурено одељење Факултета, које од 2002/2003. прерасло у самосталан [[Филолошко-уметнички факултет]].<ref name="istorijat" />
| |||