Ђердапска клисура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Хидроелектрана Ђердап → Хидроелектрана Ђердап I |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Настала је пре много стотина хиљада година, раздвајањем планинског масива карпата. У тај расед улило се Панонско море, које је касније нестало, а кроз 130 километарадуг кањон данас тече Дунав.
Ђердапска клисура представља композитну
▲'''Ђердапска клисура''' ({{јез-рум|Porţile de Fier}}; {{јез-мађ|Vaskapu}}; {{јез-сло|Železné vráta}}; {{јез-тур|Demirkapı}}; {{јез-нем|Eisernes Tor}}; {{јез-буг|Железни врата}}) је најдужа и највећа [[клисура]] у [[Европа|Европи]]. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата ({{јез-рум|Parcul Natural Porţile de Fier}}), а са српске национални парк Ђердап.
4. Доњомилановачка клисура;
У националном парку „Ђердап“, на површини од 60.000 хектара живи разнолик биљни и животињски свет и неке ретке биљне врсте које су углавном ишчезле из северних делова Европе. Разноликост биљног станишта утицала је и на очување реликтних животињских врста, попут неких куна и слепих мишева, a од 150 врста птица посебно су интересантни и сури и орао змијар.
▲Ђердапска клисура представља композитну (чине га наизменично 4 [[Котлина|котлине]] и 4 [[Клисура|клисуре]]), антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:
У клисури је богати наслеђенаше историје:Лепенски вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста , Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архотектуре.
▲# '''Голубачка''' клисура
Ђердапски сектор Дунава дугачак је 119 километара. Основне карактеристике цектора су биле:
▲# '''Љупковска''' котлина
Велики пад, велике брзине воде и снажни вртлози, нагле промене ширине корита и дубине воде, сталне опасности од подводних стена и хридина, једном речју, велики ризик за пловидбу.
▲# Клисура '''Госпођин вир'''
Ђердапска клисура позната је још и као Жељезна врата због своје моћи, чудљивости и непроходности.
У националном парку „Ђердап“, на површини од 60.000 хектара живи разнолик биљни и животињски свет и неке ретке биљне врсте које су углавном ишчезле из северних делова Европе. Разноликост биљног станишта утицала је и на очување реликтних животињских врста, попут неких куна и слепих мишева, a од 150 врста птица посебно су интересантни и сури и орао змијар.
▲# Клисура '''Казан'''
У клисури је богати наслеђенаше историје:Лепенски вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста , Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архотектуре.
▲# '''Оршавска''' котлина
Ђердапски сектор Дунава дугачак је 119 километара. Основне карактеристике цектора су биле:
▲# '''Сипска''' клисура
Велики пад, велике брзине воде и снажни вртлози, нагле промене ширине корита и дубине воде, сталне опасности од подводних стена и хридина, једном речју, велики ризик за пловидбу.
▲# '''Влашко-понтијска''' низија
Ђердапска клисура позната је још и као Жељезна врата због своје моћи, чудљивости и непроходности.
[[Датотека:Djk|мини|Djerdapska klisura]]
| |||