Руски заштитни корпус — разлика између измена

Прилику за окршај са јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]], а не партизанима, РЗС је добио у октобру 1944. У то време у корпусу је служило 11.197 људи. Тада је из назива имена корпуса избрина одредница „заштитни“, пошто је корпус изгубио своју првобитну улогу услед тешких борби усред којих су се нашли војници корпуса. Тешке губитке корпус је имао како у неуспелим покушајима да се спречи продор партизана и Црвене армије у Србију и током полвачења преко планинских предела Босне у Словенију. Генерал Борис Штајфон је умро у [[Загреб]]у 30. априла 1945 од инфаркта. После изненадне смрти генерала ШтејфонаШтајфона, командант корпуса је постао [[козаци|козачки]] пуковник Анатолиј Рогожин. До завршетка рата главнина корпуса је успела да напусти територију Југославије и предала се [[Уједињено Краљевство|Британцима]]. У тренутку капитулације у корпусу је остало само 5.584 људи. За непуне четири године кроз њега је прошло 17.090 људи, а укупан број ратних губитака (погинули, тешко рањени и нестали) је био око 6.709.{{sfn|Тимофејев|2010|pp=}}

Рогожин је планирао да преда свој корпскорпус Британцима и избегне заробљавање од стране Црвене или [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. После тешке расправе са НемциНемцима, а Рогожин је наредио марш према [[Клагенфурт]]у да сеи предају Британцима заједно са [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српским добровољачким корпусом]] и [[словеначко домобранство|словеначким домобранима]].