Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 4:
== Историјат ==
У Србији је давне 1898. године донет први Закон о државној архиви, на основу ког је у Београду 1900.године основана Државна Архива. Тим актима почиње активан период архивског рада у Србији. Задатак архивског рада је управо и прикупљање, сређивање и чување докумената од општег и историјског значаја. У периоду између два рата, на основу донетог Закона из 1898.године формиране су и друге архивске установе, нпр. Државни Архив у Новом Саду и Архив САНУ.<br />
После 2. светског рата, почиње веће ангажовање на организовању архивских служби<ref>[http://arhivistika.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B8/mreza-arhiva/ Организовање архивских служби у Србији]</ref>. У Зајечару је 1948.године формирано Архивско средиште за 9 срезова: зајечарски (Зајечар), борски (Бор), књажевачки (Књажевац),крајински (Неготин)), бољевачки (Бољевац), тимочки (Минићево), брзопаланачки (Јабуковац), кључки (Кладово) и поречки (Доњи Милановац). Већ 1951.године се преименује у Градску државну архиву, а коначно име добија 1973.године, од када носи назив Историјски архив "Тимочка крајина".<ref name="Arhiv">[http://www.arhivzajecar.org.rs Историјски архив "Тимочка крајина"]</ref><br />
Историјски архив "Тимочка крајина" данас својим деловањем покрива територију Града Зајечара и општина Књажевац и Бољевац.
 
== Смештај архивске грађе ==