Античка Картагина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 20:
{{...}}
 
[[Агастокле]], сиракушки тиранин, је 315. п. н. е. освојио град Месену, данашњу [[Месина|Месину]]. Он је 311. п. н. е. напао последњи картагински посед, којим је прекршио услове важећег мира, и опсео [[Агригентум|Акрагас]]. Хамилкар, унук [[Ханон Морепловац|Ханона Морепловца]], је успjешноуспјешно предводио картагински противнапад. До. 310. п. н. е. он је контролисао скоро цијелу Сицилију и опсео саму Сиракузу.
 
У очајању, Агастокле је у тајности повео екпедицију од 14.000 људи на афричко копно, надајући се да ће се спасити водећи контранапад на саму [[Картагина (град)|Картагину]]. У овоме је имао успјеха; Картагина је била принуђена да повуче Хамилкара и већину његове војске са Сицилије да се суоче са новом и неочекиваном претњом. Две армије су се сукобиле у бици изван Картагине. Картагинска војска, под Хамилкаром и Ханонон, је поражена. Агастокле и његова војска су опсели Картагину, али су их њене непробојне зидине одбиле. Умјесто тога, Грци су се задовољили окупацијом сјеверног Туниса све док нису поражени двије године касније 307. п. н. е. Сам Агастокле је побјегао назад на Сицилију и изборио мировни споразум са Картагињанима, којим је Сиракуза остала центар грчке моћи на Сицилији, мада је изгубила много од своје моћи и стратешки важан град Месену.