Криптографија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 11:
== Историјат криптографије ==
[[Датотека:Enigma_Verkehrshaus_Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
Када је писмо постало средство комуникације, појавила се потреба да се нека писма сачувају од туђих погледа. Тада је и криптографија угледала светлост дана. Од самог почетка, [[енкрипција]] података користила се првенствено у војне сврхе. Један од првих великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]]. Наиме, када је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су сав или поједина слова у тексту била померана за три, четри или више места у абецеди. Такву поруку могли су да дешифрују само они који су познавали '''''помери за''''' правило. Позната [[Гај Јулије Цезар|
Прву познату расправу о криптографији написао на 25 страница италијански архитекта [[Леоне Батиста Алберти]] [[1467]]. године. Он је такође творац такозваног шифарског круга и неких других решења двоструког прикривања текста која су у XIX веку прихватили и усавршавали немачки, енглески и француски шифрантски бирои.
Ред 53:
Наиме, можемо замислити да нам је -{X}- један бит оригиналне поруке а -{Y}- бит кључа. Тада (-{X xor Y}-)=З представља један бит шифрата који путује јавним каналима и који неко може прислушкивати, док је -{Z xor Y}- оригинални бит -{X}- који се добија -{xor}--овањем бита кодиране поруке са битом кључа. Дефинишимо још операцију -{xor}- за произвољну дужину бита тј. бајтова и тада -{X}-, односно -{Y}- можемо сматрати бајтом, речју односно поруком
У пракси се често користе [[генератори псеудо случајних низова]] (
Основна идеја која стоји иза секвенцијалних шифара је да се генерише дуга и непредвидљива секвенца симбола из неког алфабета (нпр. бинарног) на основу кратког кључа изабраног на случајан начин. Секвенцијална шифра са генератором псеудослучајног низа је апроксимација [[Вернамова шифра|Вернамове шифре]], и утолико је боља уколико је псеудослучајни низ ближи по карактеристикама правом случајном низу.
|