Криптографија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
== Историјат криптографије ==
[[Датотека:Enigma_Verkehrshaus_Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
Када је писмо постало средство комуникације, појавила се потреба да се нека писма сачувају од туђих погледа. Тада је и криптографија угледала светлост дана. Од самог почетка, [[енкрипција]] података користила се првенствено у војне сврхе. Један од првих великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]]. Наиме, када је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су сав или поједина слова у тексту била померана за три, четри или више места у абецеди. Такву поруку могли су да дешифрују само они који су познавали '''''помери за''''' правило. Позната [[Гај Јулије Цезар|ЦезарЦезарова]]ова изјава приликом преласка [[Рубикон]]а у шифрираном дописивању гласила би: '''''-{fqkf ofhzf kyz}-'''''. Помицањем сваког слова за шест места у абецеди лако се може прочитати прави смисао поруке: '''''-{Alea iacta est}-''''' (коцка је бачена) .
Прву познату расправу о криптографији написао на 25 страница италијански архитекта [[Леоне Батиста Алберти]] [[1467]]. године. Он је такође творац такозваног шифарског круга и неких других решења двоструког прикривања текста која су у XIX веку прихватили и усавршавали немачки, енглески и француски шифрантски бирои.
Ред 53:
 
Наиме, можемо замислити да нам је -{X}- један бит оригиналне поруке а -{Y}- бит кључа. Тада (-{X xor Y}-)=З представља један бит шифрата који путује јавним каналима и који неко може прислушкивати, док је -{Z xor Y}- оригинални бит -{X}- који се добија -{xor}--овањем бита кодиране поруке са битом кључа. Дефинишимо још операцију -{xor}- за произвољну дужину бита тј. бајтова и тада -{X}-, односно -{Y}- можемо сматрати бајтом, речју односно поруком
У пракси се често користе [[генератори псеудо случајних низова]] (енгл. -{{јез-енгл|'''PRNG – Pseudo Random Number Generator'''}-}), који представљају детерминистичке алгоритме за шифровање, али низови симбола које они генеришу имају особине сличне случајним низовима. Генератори псеудослучајних низова користе кратке кључеве ради започињања процеса генерисања. Ови кључеви морају бити присутни на обе стране пре почетка комуницирања. Излазни низ из генератора се сабира по модулу 2 са низом отвореног текста и на тај начин се добија низ [[шифрат]]а. На пријемној страни се сабира примљени низ шифрата са псеудослучајним низом генерисаним помоћу истог кључа, почевши од истог почетног симбола као и на предајној страни. На тај начин је пријемник у стању да реконструише отворени текст. Јасно је да докле год се '''случајни''' низови добијају помоћу било ког алгоритма они могу бити само '''псеудослучајни''' и као такви постају мамац за све оне који се баве разбијањем шифри. Псеудослучајни низови су периодични у ширем смислу (што значи да могу имати апериодични почетак), али ако су периоди таквих низова много већи од дужина низова отвореног текста, систем ће се понашати на сличан начин као и [[Вернамова шифра]].
Основна идеја која стоји иза секвенцијалних шифара је да се генерише дуга и непредвидљива секвенца симбола из неког алфабета (нпр. бинарног) на основу кратког кључа изабраног на случајан начин. Секвенцијална шифра са генератором псеудослучајног низа је апроксимација [[Вернамова шифра|Вернамове шифре]], и утолико је боља уколико је псеудослучајни низ ближи по карактеристикама правом случајном низу.