Бубрег — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Бубрези''' ([[латински|лат.]] ren, {{грчки1|νεφρό}}, nephro) су парни органи, који представљају централни део [[уринарни систем|уринарног система]]. Смештени су у ретроперитонеалном простору на задњем зиду абдомена, и налазе се са обе стране кичменог стуба (у висини 12. грудног и 1. и 2. слабинског пршљена). Десни бубрег, потиснут [[јетра|јетром]], постављен је мало ниже у односу на леви.
Има облик шупљег зрна [[пасуљ|пасуља]], чија је конкавна ивица окренута ка кичменом стубу. Бубрег одраслог [[човек|човека]] тежи око 140-150-{g}- и има величину стиснуте песнице. Нормалне димензије су 3х6х12 цм. Медијална страна овог органа садржи улазни отвор или бубрежни хилус, који води у бубрежну дупљу (-{''sinus renalis''}-), а кроз који пролазе крвни и лимфни судови, нерви и мокраћовод.
Бубрег је спреда покривен паријеталним перитонеумом, а осим тога са свих страна га окружују три омотача: бубрежна фасција (која облаже и [[надбубрежна жлежда|надбубрежну жлезду]]), масна чахура (-{''capsula adiposa''}-) и фиброзна чахура (-{''capsula fibrosa''}-).
== Грађа ==
Ред 9:
[[Датотека:KidneyStructures_PioM.svg|мини|десно|250п|'''Грађа бубрега:''' 1. Малпигијева пирамида, 2. Интерлобуларне артерије, 3. Бубрежна артерија, 4. Бубрежна вена, 5. Хилус, 6. Бубрежна карлица, 7. Мокраћовод, 8. Мала бубрежна чашица, 9. Фиброзна капсула, 10. Доњи пол, 11. Горњи пол, 12. Интерлобуларна вена, 13. Нефрон, 14. Бубрежна дупља, 15. Велика бубрежна чашица, 16. Папиле, 17. Бертинијева коломна]]
Ако се бубрег расече од врха до дна, макроскопски се могу уочити две карактеристичне зоне: ''спољашња зона или кора'' (-{''cortex renis''}-) и ''унутрашња зона или срж'' (-{''medulla renis''}-). Кортекс је тамније боје и има зрнасту структуру, а медула је пругаста и светлија.
Главни део сржи људског бубрега чини 10-18 реналних (Малпигијевих) пирамида, чије су базе окренуте ка спољашњој ивици, а врхови према хилусу. Са базе реналних пирамида у кору се пројектују пругасте структуре или медуларни зраци (Ферајнове пирамиде). Од једне пирамиде израста 400-500 медуларних зрака, а оне се третирају као део коре бубрега (заједно са правим кортикалним паренхимом). Врхови пирамида (папиле) садрже тзв. решеткасто поље са 10-20 папиларних отвора, путем којих се мокраћа из сржи излива у мале бубрежне чашице (-{''calyces renales minores''}-). Спајањем две-три мале чашице настају велике бубрежне чашице (-{''calyces renales majores''}-), а оне се отварају у бубрежну карлицу и [[мокраћовод]].
Кора бубрега састоји се од паренхима између реналних пирамида и капсуле (бубрежни лабиринт), као и дела паренхима који продире између пирамида (Бертинијеве колумне).
| |||