Жртвовање — разлика између измена

* Крвне жртве: људи, животиње, птице

[[Стари Словени]] су жртвовали младиће изабране коцком, затим ратне заробљенике и стоку. По хроничару [[Адам Бременски|Адаму Бременском]] из прве половине 11. вијека Словени су у [[Балтик|балтичком граду]] [[Ретра|Ретри]] принели на жртву богу [[Радгост|Радогосту]] епислопа Јована. Руски теолог Иларион је у 11. вијеку говорио:“ Ми се више не зовемо слуге идола, већ Хришћани, не жртвујемо један другог, јер се Христ жртвовао за нас.“ По хроничару Хелмолду (12.в.) Совени су приносили злим [[демони]]ма [[Хришћани|хришћанску]] крв. Посље приношења су се веселили и наздрављали. Она надаље казује да су трговци на острву [[Рујан|Рујану]]у, у Балтику, да неки дио своје робе принесу градском идолу. Балтички Словени приносили су људске жртве [[Аркона|арконском]] богу [[Световид|Световиду]]у, а стари [[Руси]] приносили су их посље сваке побједе у рату. По [[Несторова хроника|Несторовој хроници]], када су Руси у једној борби [[983.]] године, однјели побједу, [[кнез Владимир]] је отишао у [[Кијев]] да принесе жртве идолима. Речено је да се баци коцка и на кога падне да се тај жртвује. Бачена коцка је означила сина неког Хришћанина Варјаге. Варјага се побунио и није дао сина говорићи да су идоли дрвета и да нису вриједни ниједног живог створа па ни његовог сина. За казну и Варјага и син су убијени. По [[Длогушева хроника|Длугошевој хроници]] људске жртве приносиле су се и у [[15.вијек]]у у [[Пољска|Пољској]]. За старе [[Пруси|Прусе]] да су за жртву приносили своју дјецу и спаљивали ратне заробљенике. Жртвовање људи се помиње у 10. вијеку и код [[Бугари|Бугара]]. <ref name="Козара" />