Карејски типик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:StSavatipicon.jpg|300px|мини|Карејски типик]]
'''Карејски типик''' је [[Српска књижевност у средњем веку|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка из [[XII век]]а. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1199.]] године у својој испосници у Кареји, средишту [[Света гора|Свете Горегоре]].<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_03_c.html Sveti Sava: Sabrani spisi - Karejski tipik<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи уптства и правила за [[Монаштво|монашки]] и [[Испосник|испоснички]] живот. Текст самог типика чува се ризници [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]].
Ред 7:
Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског [[типик]]а. [[Скит]] је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском [[Египат|Египту]] током [[IV век|IV]] и [[V век]]а.
 
Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете Горегоре, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од [[монах]]а зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.
 
Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.