Константин Данил — разлика између измена

По његовом причању он је 1812—1816 радио у темишварском атељеу тада најугледнијег српског сликара [[Арса Теодоровић|Арсе Теодоровића]], али га је стари мајстор истјерао из љубоморе, видјевши велику даровитост и нагло напредовање свога ученика. Данил међутим није тада напустио [[Темишвар]], већ је ступио у радионицу једнога од тројице бечких академских сликара, који су у то вријеме стално живјели у банатској пријестолниципрестоници. Почетком двадесетих година Данилу се губи траг. Може бити да је већ и тада отишао на краће вријеме у [[Беч]] и [[Минхен]], а углавном бит ће да је путовао по [[Банат]]у и [[Ердељ]]у, као многи »путујући сликари« у то доба, и издржавао се портретисањем по имућнијим грађанским домовима и по племићким »куријама«. За један такав портрет плаћао се тада један дукат, т. ј. 5 форинти у сребру. [[1827]]. бавио се истим послом у Великом Бечкереку, те сликајући портрет тадашњег бечкеречког подначелника Stjepana Karacsony-a, богатог властелина, каснијег торонталског великог жупана и грофа, упознао се у његовој кући са Sofijom Dely, дјевојком из једне осиромашјеле мађарске племићске породице, и вјенчао се с њоме [[27. фебруар|27/2]] исте године у католичкој цркви.

Био је омален, погурен и кратковидан, понашања и спољашности врло скромне, али иначе духовит и гостољубив. Кућу је држао скоро раскошно. Говорио је и писао њемачки, али је са [[Срби]]ма општио српски. Сигурно је, да редовно академски није био школован, то се и осјећа по неким погрешкама у цртежу и компоновању, али опет с друге стране самим талентом не би могао достигнути оно мајсторство колорисања. Он је уопште употребљавао веома њежне, тзв. посне боје, али и поред тога истовремено примјењивао је три разна начина. Тако се он не може одређено ни сврстати у једну школу. На њему се осјећају истовремено разни утјецајиутицаји, и млетачки и холандски и бечко-[[бидермајер]]ски и [[Псеудокласицизам|псеудокласични]]. Али по слаткости, која је понекад прелазила у слађуњавост, по потпуном одсуству мушке опорости и херојскога замаха, он је син свога времена. Иначе, и у својој паланачкој повучености Данил је пратио развој свјетске умјетности и духовнога превирања. Није излагао ни у [[Пешта|Пешти]]] ни у [[Беч]]у никада, тек пред смрт је сликао једну повелику Св. Тројицу за бечку свјетску изложбу, али смрт га је спријечила да је и доврши.