Кредитна картица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
категорија
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Credit-cards.jpg|мини|Кредитне картице]]
 
'''Кредитна картица''' (понекад се користи и израз '''картица са револвирајућим кредитом''') је једно од безготовинских средстава плаћања. Осим плаћања робе и услуга одложено (на рате) у земљи, иностранству и преко Интернета, може се користити и за подизање [[готовина|готовине]] на [[банкомат]]има или у [[банка]]ма.
Ред 18:
Неке картице немају годишњу чланарину (односно накнаду), док друге носе годишњу чланарину која може бити неколико десетина или код неких „престижних“ картица и по неколико хиљада долара. Банка ће типично наплатити значајну казну и за закаснелу уплату по изводу, или за [[чек]] (или другу врсту плаћања) без покрића.
 
Постоје разне варијације кредитних картица. Код осигураних кредитних картица, корисник полаже одређени износ као залог и банка „одобрава кредит“ до тог износа. На тај начин, корисник плаћа банци камату за коришћење ''свог'' новца. Овакве картице се могу издавати потрошачима са јако лошим (на пример, након објављеног банкрота) или непостојећим (студенти) кредитним рејтингом, који након одређеног периода коришћења оваквог кредита побољшавају своју кредитну историју и добијају обичне револвирајуће картице. Код кобрендираних картица, банка и нека фирма (трговина, авио-превозник, ланац хотела или бензинских пумпи...) ступају у маркетиншки уговор и банка издаје картице са брендом дате фирме. Такве картице типично нуде посебне погодности за куповину код дате фирме — на тај начин, фирма остварује већи промет, а банка добија додатни [[маркетинг|маркетиншки]] канал за нове муштерије.
 
Разлика између одложеног плаћања [[чек]]ом, какво је рецимо у [[Србија|Србији]] било у пракси 1990их година, и кредитном картицом, је у томе што код плаћања чеком купца кредитира (и ризик [[дефолт]]а преузима) продавац или давалац услуге, а у случају кредитне картице купца кредитира банка. Кредитирање чеком је илегално у већини земаља, укључујући данас и Србију. Неке трговине на своју руку користе кредитирање чеком, јер им је скупа провизија коју плаћају банкама за сваку [[трансакција|трансакцију]] картицом. У Сједињеним Америчким Државама, пак, осим за најтривијалније трошкове од неколико долара, трговине увек радије прихватају кредитне картице, као сигурно средство плаћања које елиминише проблеме са чековима без покрића и чувањем готовине. Трговци знају и да потрошачи који плаћају кредитним картицама троше у просеку више. Постоје чак и разлике између просечне потрошње корисника различитих брендова кредитних картица (на пример, у САД, носиоци Американ експрес картица у просеку троше више од корисника Визе).
Ред 64:
[[Категорија:Новац]]
[[Категорија:Банкарство]]
 
{{Link FA|yi}}
{{Link GA|cs}}