Ксилофон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Kulintang a Kayo 01.jpg|Ксилофон|мини]]
'''Ксилофон''' је [[музички инструмент]] који припада групи [[удараљке|удараљки]] са одређениом висином тона, а води порекло из југоисточне Азије. Савремени ксилофон је на излед врло сличан [[вибрафон]]у, само што су му плочице [[дрво|дрвене]], а резонантне цеви отворене на оба краја и, наравно, без покретних поклопаца. Оне дају пунију звучност плочицама, чији је [[тон]] због природе [[материјал]]а, сасвим кратак и сув, али и светао, продоран и оштар, тим виш што се удар врши, по правилу, такође дрвеним палицама. Уобичајен распон је од с¹ до с4, али постоје и неке регистарске варијанте ([[тенор]]-, [[бас]]-) са нижим захватом.
 
Старији типови ксилофона су без резонатора. Плочице се постављају на дрвене летве, обложене [[гума|гумом]] или [[филц]]ом, или чак на сламну подлогу. Поредак им је специфичан: у четири вертикалне колоне, хроматски испреплетане, али може бити и сличан [[клавијатуре|клавијатури]].
 
Извођачка техника је, као и код вибрафона, усавршена до виртуозности, да се инструмент користи и солистички, у ефектним, иако уметнички мало вредним [[композиција]]ма. У [[оркестар|оркестру]] ксилофон даје сјај и продорност горњој ивици звучне масе у [[динамика|фортисиму]], али му се поверавају и посебни, карактеристични мотиви. Врло је уобичајена примена ксилофона у дочаравању далекоисточног колорита, пошто је његово порекло у фолклору [[Индонезија|Индонезије]], одакле је већ у [[16. век]]у пренет у [[Европа|Европу]]. Ту се, у примитивном облику, са свега неколико плочица, одомаћио као нека врста фолклорног инструмента у неким словенским и немачким крајевима ([[Тирол]]), али је у ширу примену ушао у 19. веку.
Ред 11:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Xylophones}}
 
[[Категорија:Удараљке]]