Александар Керенски — разлика између измена

| почетакдатум функције 1 = —

'''Александар Фјодорович Керенски''' ({{јез-рус|Алекса́ндр Фёдорович Ке́ренский}}; [[Уљановск|Симбирск]], [[4. мај]] [[1881]] — [[Њујорк]], [[11. јун]] [[1970]]) је био руски револуционарни вођа, који је имао важну улогу у збацивању руске монархије. Био је други председник руске привремене владе у периоду од [[Фебруарска револуција|Фебруарске]] до [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]. Био је председник владе од [[21. јул|21. јула]]а - [[8. новембар|8. новембра]] [[1917]].

Настала је криза прве владе 2.-4. маја око тајне ноте Павела Миљукова, којом се Русија поново враћала на почетне ратне циљеве. После те кризе Керенски је постао министар рата и имао је доминантан утицај у новоформираној коалиционој влади социјалиста и либерала. Под притиском савезника да Русија настави рат Керенски је покренуо офанзиву, која је позната као [[офанзива Керенског|офанзива Керенскога]]а. У почетку офанзива је била успешна, али онда је заустављена, па су Руси потиснути натраг снажном немачком контраофанзивом. Руска армија је тада претрпјела тешке губитке. Из многих инцидената, саботажа, дезертерства видело се да руска војска више нема вољу за борбом. Керенскога су много критиковали због његове либералне политике по којој су чланови револуционарних војничких комитета могли смењивати официре. Критикован је и због тога јер је укинуо смтрну казну и дозволио присуство револуционарних агитатора на фронту. Прва коалиција се распала [[2. јул|2. јула]]а [[1917]]. по питању украјинске аутономије. Након широко распрострањених нереда у Петрограду и сузбијања бољшевика Керенски је постао председник владе. Немири су настали због офанзиве против Немачке, у којој су Руси поражени. Осим тога владала је неимаштина. Око 20.000 наоружаних морнара је ушло у Петроград и захтевало да совјети преузму власт. Након [[Корниловљева афера|Корниловљеве афере]] крајем августа и оставке неколико министара Керенски је постао главнокомандујући руске војске. Та афера је представљала кључни фактор за успон [[бољшевици|бољшевика]]. [[Лавр Корнилов|Лав Корнилов]] је сматрао да се требају елиминирати бољшевици, а изгледа да је видео прилику да сам преузме власт. Тада је бошевичка Црвена гарда спасила Петроград и Керенскога. После те афере порасла је популарност бољшевика, а подршка Керенском и привременој влади је битно опала.

Живео је у [[Париз]]у до [[1940]]. и био је укључен у сталне свађе и спорове избеглих руских демократских вођа. Када је Немачка окупирала Француску понегао је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Када је Хитлер напао [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] [[1941]]. Керенски је [[Јосиф Стаљин|СтаљинСтаљину]]у понудио помоћ, али није добио одговор. Касније је живео у Њујорку, а велики део времена је провео на универзитету у Стенфорду, где је предавао о руској историји и политици. Много је писао и суделовао у емисијама о руској историји и политици. Умро је у [[Њујорк]]у [[1970]]. [[Руска православна црква]] у Њујорку је одбила да га сахрани јер су га сматрали одговорним за пад Русије у руке бољшевика. [[Српска православна црква]] је исто одбила да га сахрани. Тело Керенскога је сахрањено у [[Лондон]]у у делу гробља за оне без религије.

* [http://imdb.com/name/nm0449292/ Alexandr Kerensky Internet Movie Database Archive Footage]