|
* [[Средњи мозак]]
* [[Међумозак]]
* [[Велики мозак]].
* [[Мозак за седми разред]]
Продужена мождина, варолијев мост и средњи мозак заједнички се називају '''мождано стабло'''. Централни канал [[кичмена мождина|кичмене мождине]] се наставља у мозгу, али се проширује и образује четири шупљине-мождане коморе, које су испуњене [[ликвор]]ом.
Функционалне зоне (поља) мождане коре су примарне, секундарне и асоцијативне. Примарне зоне су одговорне за елементарне моторне функције и за елементарне осете. Секундарна поља се налазе око примарних сензорних области и њихова улога се састоји у томе да на основу искуства омогуће препознавање различитих осета. Асоцијативна поља су области мождане коре у којима се врши сложена обрада више различитих информација које долазе из разних подручја коре. Она омогућавају сложене функције као што су мишљење, расуђивање, памћење, мотивација, емотивно понашање. Сва поља се налазе и у левој и у десној хемисфери, али немају једнак функционални значај. Углавном је поље у једној хемисфери доминантно у односу на исто поље супротне хемисфере - то је латерализација функција коре велико мозга.
== Мозак за седми разред ==
МОЗАК ( за седми разред основне школе )
Мозак је најзначајнији део нервног система. Заједно са кичменом мождином гради централни нервни систем.
Делови мозга су:
Предњи ( велики ) мозак
Задњи ( мали ) мозак
Средњи мозак
Међумозак
Продужена мождина
Хипофиза
Мождана греда
Валобијев ( мождани ) мост
Предњи или велики мозак заузима највећи део лобањске чауре. Као и мали мозак састоји се од две хемисфере. Код малог мозга хемисфере су повезане црвом, али код великог повезане су можданом гредом. Кора великог мозга је од сиве масе, а унутрашњост од беле масе. На кори се примећују удубљења и испупчења. Без великог мозга човек не би имао могућност говора и вољних покрета.
Задњи или мали мозак после великог заузима највећи део лобанске чауре. Као што сам већ напоменула састоји се из две хемисферекоје су повезане малим простором или црвом. У малом мозгу су смештени центри за равнотежу, оријентацију и мишићни тонус.
Средњи мозак поседује центре за регулисање напетости мишића и рефлексно усправљање тела.
Међумозак контролише наше емоцијално стање и у њему су смештени центри за телесну температуру, крвног притиска, ритам дисања.
Продужена мождина заједно са валобијевим мостом и средњим мозгом гради мождано стабло. Продужена мождина повезује валобијев мост и кичмену мождину.
Хипофиза је највазније жлезда са унутрашњим лучењем ( ендокрина жлезда ). Она лучи хормон раста код деце углавном преко ноћи. И због тога је важно да деца спавају најмање осам сати. Код повишеног лучења хормона раста долази до џиновског раста, а код смањеног лучења до патуљастог раста.
Мождана греда повезује две хемисфере великог мозга.
== Извори ==
{{reflist|2}}
| 