|
| функција 1 =
| избори 1 =
| почетакдатум функције 1 = —
| крај функције 1 =
| претходник 1 =
| наследник 1 =
Фан Ноли је поштован у Албанији као шампион књижевности, историје, дипломатије, новинарства, музике и националног јединства. Играо је важну улогу у учвршћивању албанског као националног језика [[Албанија|Албаније]], са бројним преводима ремек дјела свјетске књижевности. Његов допринос књижевности на енглеском језику је такође многострук: као научника и аутора серија публикација о [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербегу]], [[Вилијам Шекспир|Шекспиру]], [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовену]], религиозних текстова и превода.
Ноли је стекао своје образовање на [[Универзитет Харвард|ХарвардХарварду]]у и био рукоположен за свештеника [[1908]]. године, успоставивши тиме Албанску цркву и уздигнувши албански језик у свештену употребу. Кратко је пребивао у Албанији послије декларације о независности [[1912]]. године. Послије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Ноли је водио дипломатске напоре за поновно уједињење Албаније и примио подршку америчког предсједника [[Вудро Вилсон|Вилсона]]. Касније врши дипломатско-политичку каријеру у Албанији, успјешно водећи албански покушај за чланство у [[Друштво народа|Друштву народа]].
Као од угледне фигуре која је остала критична према корупцији и неправди у албанској влади, од Фан Нолија је тражено да води Јунску револуцију [[1924]]. године. Он је онда служио као премијер док његова револуционарна влада није срушена од [[Зог I од Албаније|Ахмед Зогуа]]. Прогнан је у Европу и стално се настанио у Америци [[1930]]. године, стекавши америчко држављанство и прихвативши крај свог политичког ангажовања. Провео је остатак свог живота као академик, вјерски вођа и писац.
== Политичко дјеловање ==
Године [[1908]]. Ноли је почео студије на [[Универзитет Харвард|ХарвардХарварду]]у, стекавши диплому [[1912]]. године. Вратио се у Европу да потпомогне албанску независност, крочивши у Албанију први пут [[1913]]. године. Вратио се у САД током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], служивши као вођа организације ВАТРА, која га је заиста довела на место вође албанске [[Дијаспора|дијаспоре]]. Његови дипломатски напори у САД и Женеви стекли су подршку предсједника [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] за независну Албанију, и [[1920]]. године остварили чланство нове државе у младом [[Друштво народа|Друштву народа]]. Иако је Албанија већ прогласила [[Декларација о независности Албаније|своју независност 1912.]] године, чланство у Друштву Народа је предвиђало државу са међународним признањем, коју она до тада није успјела да добије. Године [[1921]]. Ноли је ушао у [[парламент Албаније|албански парламент]] као представник либералне ВАТРА партије, водеће либералне партије у земљи. Служио је кратко као министар иностраних послова у влади Џафера Ипија. Године [[1923]]. је хиротонисан за епископа новопрокламоване аутокефалне Албанске православне цркве. Ово је био период интензивних превирања у земљи између либерала, заступљених од ВАТРЕ, и конзервативаца, које је водио премијер [[Зог I од Албаније|Ахмед Зогу]]. Послије неуспјелог атентата на Зогуа, конзервативци се свете убиством другог популарног либералног политичара, Авни Рустемија. Нолијев говор на Рустемијевом погребу био је тако снажан да су присталице либерала устале против Зогуа и приморале га да побјегне у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]] у марту [[1924]]. године. Зогуа су накратко наслиједили таст Шефкет Верлаци и либерални политичар Илиаз Вриони. Ноли је именован за премијера и регента [[17. јул]]а [[1924]]. године.
== Пад и изгнанство ==
|
