Лин Бјао — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Кинеске војсковође помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 18:
| претходник 1 = [[Пенг Дехуај]]
| наследник 1 = [[Је Чанјинг]]
|
| вероисповест = ниједна ([[атеизам]])
| професија =
Линија 26 ⟶ 25:
'''Лин Бјао''' ({{јез-кин-кп|к=林彪|п= Lín Biāo}}; [[Хуанганг]], [[5. децембар]] [[1907]] — [[Ендерхан]], [[13. септембар]] [[1971]]) био је значајни [[Кина|кинески]] војсковођа, један од најзаслужнијих за победу комуниста у [[Кинески грађански рат|Кинеском грађанском рату]]. Био је трећи у хијерархији од тзв. [[Маршали Кине|Десет маршала]].{{sfn|Mackerras|McMillen|Watson|2000|pp=141}}
Након рата је остао активан у војсци, али се држао подаље од политике. Након почетка [[Културна револуција|Културне револуције]] [[1966]], [[Мао Цедунг]] га је одредио за свог наследника. Лин Бјао погинуо је у авионској несрећи над [[Монголија|Монголијом]] 1971, наводно при бегу у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] након неуспешног [[државни удар|
== Биографија ==
Линија 58 ⟶ 57:
Лин Бјао је након завршетка рата 1949. и даље осећао последице рањавања због чега је то почело да утиче и на његово психичко здравље. Због тога је избегавао истицање у јавности и захтевао да му се додељују мање значајне функције у влади и војсци.{{sfn|Mackerras|McMillen|Watson|2000|pp=141}} Одбио је да буде војсковођа кинеских снага у Кореји [[1950]], правдајући се да му је здравље нарушено.<ref>Barnouin and Yu 142-143, 145</ref> Због тога је команду преузео [[Пенг Дехуај]]. Године [[1955]], постао је члан [[Политбиро]]а КП Кине, а [[1958]]. заменик премијера НР Кине.
Након почетка [[Културна револуција|Културне револуције]] 1966, Мао се обрачунао с [[Љу Шаоћи
Џоу Енлај и [[Чанг Ђинг]] (Маова супруга) су [[1970]]. оформили групу у Армији која је била супротстављена Лину. Због тога је он упутио Маоу неколико негативних коментара о Ђинг.<ref name="QiuDH">Qiu ''Distorting History''</ref> Маоу се то није свидело и хтео је да Лин изврши самокритику, али се овај држао даље од Пекинга и одбијао да се повинује захтеву. Јула 1971, мао је одлучио да уклони с власти Лина и његове присталице.
|