Огњеслав Костовић Степановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 28:
Задња нада Костовића да ће његов ваздушни брод бити тестиран у ваздуху пропала је након што је [[Министарство војске Русије]] одбило његов захтев да откупе летелицу. У Адмиралском бродоградилишту у Петрограду је правио дирижабл дужине 60 и пречника 12 метара са чврстом конструкцијом, дефинитивно различито од свих познатих летећих балона. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф [[Фердинанд Цепелин]]. На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Костовић '''проналазач првог ваздушног брода'''.<ref>Група аутора, ''Русское воздухоплавание. История и успехи'', 1911, стр. 38.</ref><ref> Записки И. Р. Т. О., 1883, вып. 2 отд. 11, стр. 123—126.</ref><ref>''История воздухоплавания и авиации в СССР. Период до 1914 г.'', Под ред. В. А. Попова. М., 1944, стр. 151.</ref>
[[1879]]. године тражећи за изградњу дирижабла нов материјал измислио је „арборит” по многима први вештачки, [[синтетика|синтетички]] материјал, неку врсту шпер-плоче.<ref>Гурьев А., ''Записка о производстве "арборита"'', СПб., 1903.</ref> У својој фабрици шпер-плоча у [[Санкт Петербург|
Године [[1911]]. први на свету створио је летећи чамац, [[хидроавион]]. Пројектовао [[подморница|подморницу]] за осам људи са погоном на мотор од 100 [[Коњска снага|КС]] са унутрашњим сагоревањем на [[течно гориво]] (по некима, први на свету, пре немачког инжењера Отоа). Пријаву за патент [[мотор]]а поднета је тек [[1888]]. године, а решена четири године касније. Његов мотор је осмоцилиндрични са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по. Костовић се дуго времена одрицао свог права на мотор, јер је настојао да сачува тајну за [[Русија|Русију]] због чега није пристајао да изнесе детаље свог проналаска.
Ред 38:
Једна његова кћер се удала за српског официра, а кад је избио [[Први светски рат]] постала је, заједно са [[Надежда Петровић|Надеждом Петровић]] добровољна болничарка. Две кћери Костовића су живеле у Београду.
Кад је децембра [[1916]]. у [[Санкт Петербург|
== Види још ==
Ред 48:
== Извори ==
* ''История воздухоплавания и авиации в СССР. Период до 1914 г.'', Под ред. В. А. Попова. М., 1944.
* Шавров В. Б., ''История конструкций самолетов в СССР до 1938 г.'', Машиностроение, 1985.
* Група аутора, ''Русское воздухоплавание. История и успехи'', 1911.
| |||