Света земља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[
[[
[[
[[
[[
'''Света земља''' је првенствено верско значење за простор који данас политички и географски називамо [[Израел]] и [[Палестина]], а у ширем значењу и делове суседних простора ([[Либан]], [[Сирија]], [[Синај]]). Овај простор је кроз историју мењао називе од [[Ханан]], [[Палестина]], Јудеја, Обећана земља, [[Ерец Израел]]... и има историју дугу од 3.500 година.
Ред 10:
== Света земља, религијски ==
Света земља као што и име каже има велико значење за три светске религије: [[хришћанство]], [[јудаизам]] и [[ислам]]. У Светој земљи се налазе значајна религијска места, од светог града [[Јерусалим]]а (унутар којег је и [[Стари град (Јерусалим)|Стари град]]), [[Витлејем
=== Хришћанство ===
Ред 28:
Од давнина су Срби походили на поклоничким путовањима Свету земљу и [[Јерусалим]]. Од времена Светог Саве ходочашћа у Свету земљу су надахнула многе владаре, црквене великодостојнике, монахе, побожан народ, уметнике, и то надахнуће траје и данас. Међу значајнијим дародавцима православних манастира и цркава на Светој земљи су били први српски архиепископ [[Свети Сава]], потом и други владари [[Немањићи]], [[краљ Милутин]] и др., као и први српски патријарх Јоаникије и други.
* [[Свети Сава]] је подигао конаке за српске монахе у ђурђијанском манастиру Светог Крста недалеко од [[Јерусалим]]а. Потом је откупио земљиште на [[Сионска гора|брду Сион]] и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, у тада палестинском пристаништу, од Латина откупио Цркву Св. Ђорђа, да послужи као прихватилиште монасима. Био је ктитор и дародавац манастира [[Апостол Јован|Светог Јована Богослова]] (кућа Ј. Богослова коју је Сава купио, позната као [[Сионска Горница]], па конак и црква), такође је био други ктитор [[Манастир Часног крста|манастира Часног крста]] и др.. Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој грчкој [[Манастир Светог Саве Освећеног|Лаври Светог Саве Освећеног]], којим су Срби управљали пуних 130 година и чији је Свети Сава (српски) био сабрат. Походио је и даривао и православни [[манастир Свете Катарине]] на Синају, где су Срби дали велики допринос(и где је једно време био игуман Србин Јоаникије, 14 век).
* [[Краљ Милутин]] је био велики ктитор манастира, па је и у Светој земљи саградио задужбину, [[Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму|манастир Светих архангела Михаила и Гаврила]], који се налази у Старом граду Јерусалима у близини [[Храм Васкрсења Христовог|Цркве Христовог Гроба]] и Грчке патријаршије, који је био српски око 300 година и који је садржао вредне рукописе који су данас похрањени у библиотеци Јерусалимске патријаршије, сведочећи о српском манастиру и Србима. Овај српски манастир су обилато помагали и [[Стефан Дечански]], [[цар Душан]], поклоник дародавац манастиру је био и српски патријарх [[Арсеније III Чарнојевић]], и други црквени великодостојници СПЦ све до данашњих дана.
* [[Свети Јоаникије II|Први српски патријарх Јоаникије]] је био поклоник и велики ктитор на Светој земљи, који је на Гори [[Тавор]] подигао цркву посвећену Светом Илији, а код Средоземног мора подигао је манастир Светог Николе. Оба ова храма порушили су муслимани, тако да им се не знају места, где су били.
| |||