Сличне матрице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 5:
Еквивалентно, две матрице ''-{A}-'' и ''-{B}-'' су сличне ако су то матрице једног истог [[линеарно пресликавање|линеарног пресликавања]] неког [[векторски простор|векторског простора]] ''-{V}-'' у односу на две његове [[база векторског простора|базе]] '''''-{A}-''''' и '''''-{B}-''''', редом. Притом је ''-{A''&nbsp;=&nbsp;''S''<sup>&minus;1</sup>''BS}-'' за [[матрица промене базе|матрицу]] -{''S''&nbsp;=&nbsp;''S''<sub>'''''A'''''&rarr;'''''B'''''</sub>}- промене координата при преласку са базе '''''-{A}-''''' на базу '''''-{B}-'''''.
 
Сличне матрице нису „сличне“ у лаичком смислу &mdash; оне могу изгледати наоко сасвим различито, као што и то што се неке две матрице разликују можда тек у неколико елемената не говори ништа о њиховој сличности.
 
Сличност матрица је [[релација еквиваленције]]. Једно од основних питања којима се бави линеарна алгебра јесте налажење, за дату матрицу ''-{A}-'', у извесном смислу што „једноставније“ матрице ''-{B}-'' сличне матрици ''-{A}-''. Матрице сличне некој [[дијагонална матрица|дијагоналној матрици]] називају се [[дијагонализабилна матрица|дијагонализабилне]] (понегде дијагонабилне) матрице; доказује се да су такве, на пример, све ''-{n''&nbsp;&times;&nbsp;''n}-'' матрице са ''-{n}-'' различитих [[својствена вредност|својствених вредности]], али и неке друге. Са друге стране, свака [[комплексан број|комплексна]] матрица има јединствену [[Жорданова нормална форма|Жорданову нормалну форму]], која јој је слична; општије, свака матрица над ма којим [[поље (алгебра)|пољем]] ''-{F}-'' слична је тачно једној матрици у Жордановој нормалној форми над [[алгебарско затворење|алгебарским затворењем]] -{''F''<sup>&#126;</sup>}- и две матрице су међусобно сличне ако и само ако су њихове Жорданове форме идентичне (до на редослед блокова). Од интереса су и други [[канонски облици матрица]].