Угљеша Којадиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q4984465
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 18:
 
== Живот ==
Послије основне школе Угљеша је са родитељима прешао у [[Бања Лука|Бања Луку]]. У [[Гимназија Бања Лука|бањалучкој гимназији]] – како свједочи његова сестра, гђа Слободанка Вулин – играјући у драми ''Мртви не плаћају порез'', начинио прве глумачке кораке. Дакле, тај велики умјетник је у истој Гимназији, под кровом старог здања, оног изнад Тржнице, осјетио непоновљиву магију и чаролију глуме, што га је, потом, опредијелило да упише загребачку Академију за казалишну умјетност, коју је успјешно завршио и то у класи славног режисера и угледног професора Бранка Гавеле. Први стални ангажман имао је у позоришту ''Комедија'', а након пет сезона, 1960. године, прешао је у Хрватско народно казалиште у коме је достигао потпуно глумачко остварење улогама у великим представама, као што су: Молијеров ''Грађанин племић'', ''Демони'' Фјодора Достојевског, ''Рањена птица'' Маријана Матковића, а посебно се истакао као Хорације у Шекспировом ''Хамлету''. Иако је цијелим бићем живио за ''даске што живот значе'', широј јавности је, ипак, познатији као телевизијски и филмски глумац. Памтимо га по улогама у многим филмовима, драмама и ТВ серијама (''Лицем у лице'', ''Каја, убит ћу те!'', ''Непокорени град'', ''Доктор Младен'', ''Мачак под шљемом'', ''Просјаци и синови'', ''Павиљон 6'', ''Жутокоси'', ''Злостављање'', ''Најљепше звање на свијету'', ''Око'', ''Дебели лад'', ''Фишкал'', ''У регистратури''...), а нарочито по улози професора у култној серији ''Вело мисто''. Пред крај живота основао је сопствену позоришну трупу и широм ондашње земље играо Давида Штрпца, у представи по чувеном Кочићевом ''Јазавцу пред судом''. Умро је у 46-ој години, ''у тренутку правог зрења његове глумачке особености''. Било је то у [[Градишка|Градишци]], а по сопственој жељи сахрањен је у родном селу, поред вјечног [[Врбас|Врбаса]]а.
 
Сахрањен је у лијевчанском селу [[Гламочани (Србац)|Гламочани]], у близини језера [[Бардача (Србац)|Бардача]] и градића [[Србац|Српца]].<ref name="Србац: Сјећање на Угљешу Којадиновића">{{cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63829 |title=Србац: Сјећање на Угљешу Којадиновића |author= |authorlink= |coauthors= |date=20. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=20. 6. 2012. }}</ref>
 
== Филмографија ==
Ред 43:
| 1967. || [[Кинески зид]] ||
|-
| 1967. || [[Каја, убит ћу те]] || Пјер Кото
|-
| 1968. || [[Дневник Оцеансека]] ||
Ред 87:
| 1976. || [[Три Јаблана]] ||
|-
| 1977. || [[Марија(филм)|Марија]] || Јохан, једноруку Немац
|-
| 1977. || [[Пуцањ]] || истражитељ
Ред 107:
| 1980. || [[Обустава у стројној]] ||
|-
| 1981. || [[Снађи се, друже]] || Сираћа-комаданткомандант чете
|-
| 1981. || [[Вело мисто]] || Професор
Ред 127:
* [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63829 Радио-телевизија Републике Српске: Србац: Сјећање на Угљешу Којадиновића, 20. 6. 2012.] {{ср}}
* [http://gimnazijabanjaluka.org/UgljesaKojadinovic.aspx Гимназија Бања Лука: Знаменити ученици: Угљеша Којадиновић]
* [http://www.facebook.com/UgljesaKojadinovic Фејсбук Страница посвећена Угљеши Којадиновићу ]
 
{{DEFAULTSORT:Којадиновић, Угљеша}}