Македонија (провинција) — разлика између измена

'''Македонија''' је била [[Римске провинције|римска провинција]] основана 146. године п. н. е., након што је [[Антички Рим|римски]] војсковођа [[Квинт Цецилије Метел]] поразио [[Андриск]]а 148. п. н. е. у [[Четврти македонски рат|последњем]] у низу [[Македонски ратови|македонских ратова]], те након што су укинуте четири клијентске републике које је Рим био раније основао на територији [[Античка Македонија|античке Македоније]]. Римска провинција обухватала је и део [[Епир]]а, [[Тесалија (област)|Тесалију]] и делове [[Пеонија|Пеоније]]. [[Илирија|Илирије]] и [[Тракија|Тракије]].

У 3. веку или 4. веку нове ере провинција Македонија подељена је на два дела: ''Македонију Приму'' (на југу) и ''Македонију Салутарис'' (на северу). Те су две провинције биле укључене у Македонску дијецезу, коју су још чиниле Тесалија, Епир, [[Ахаја (провинција)|Ахаја]] и [[Крит]]. Македонска дијецеза је, заједно с Дакијском дијецезом и Панонском дијецезом, чинила Илирску префектуру, која је установљена 318. године н. е. Када је Илирска префектура 379. године подељена на Западни и Источни Илирик, македонске су провинције укључене у Источни Илирик. Након поделе [[Римско царство|Римског царства]] на [[Западно римско царство]] и [[Византијско царство|Источно римско царство]] 395. године, Македонија је припала источном делу, односно [[ВизантијаВизантијско царство|Византији]].

Економском напредовању значајно је допринела изградња [[Via Egnatia|Игнацијевог пута]], досељавање римских трговаца у македонске градове, те оснивање [[Римске колоније|римских колонија]]. Царска влада је, заједно с путевима и управним системом, донела економски просперитет, који је доносио корист како римском владајућем слоју тако и нижим друштвеним слојевима. Уз пространо обрадиво земљиште и богате пашњаке, владајуће породице згртале су огронмна богатства у друштву заснованом на [[Робовиропство|робовској]] радној снази.