Википедија

Грчки рат за независност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 39:
Устанак је у међувремену избио и на Јужном [[Пелопонез]]у (Мореји), [[17. март]]а [[1821]], устаници из града [[Ареополи]]ја објавили су рат Турцима. Њихова војска под командом [[Петрос Мавромикалис|Петроса Мавромикалиса]] (у њој су били и хероји устанка; Колокотронис, Никитарас и Папафлесас) напали су град [[Каламата|Каламату]] и после дводневне борбе заузели, [[21. март]]а.
 
Велики подстрек устанку на Пелопонезу догодио се [[25. март]]а [[1821]]. године када је патријарх града [[Патра|Патрас]]аса, Германос благословио заставу устаника у манастиру [[Манастир Велика Лавра|Велика Лавра]] на планини Хелмос. Овај дан има симболичко значење у Грчкој, и он се слави као Дан државности. У следећа три месеца устанак је захватио цели Пелопонез, добар део континенталне Грчке, острво [[Крит]], [[Кипар]] и још нека острва у Егејском мору. Устаници су успели под вођством [[Теодорос Колокотронис|Теодороса Колокотрониса]] заузели су тадашњи главни град отоманског Пелопонеза, [[Триполи (Грчка)|Триполи]]. Тиме је отпочело прво раздобље рата за независност Грчке (1821. - 1824.1821—1824) у којем устаници уз помоћ европских добровољаца и подршку великих сила нижу успехе. [[22. јануар]]а [[1822]]. устаници у [[Епидаурус]]у, проглашују независност, доносе први Устав Грчке и оснивају прву владу којој је на челу [[Димитрије Ипсилантис]] (брат Александроса Испилантиса).
 
Након тога отпочели су сукоби између самих устаника, због ривалства над контролом ослобођених територија и борбе за лидерсво у будућој власти. Све то прераста у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја [[1823]]. до маја [[1824]]. године и [[1824]]-[[1825]]. године. Ови сукоби имали су подлогу и односу [[велесила]] и подозривости [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] на тадашњу [[Руска Империја|Руску Империју]] и њен утицај на [[православље|православне]] устанике Грчке.
Ред 64:
Због пораза у [[Руско-турски рат (1828—1829)|Руско-турском рату 1828-1829]], Порта је пристала на Савезничке захтеве за аутономијом Грчке, који су претходно договарани у Лондону [[1827]], и [[1829]] Турска је потписивањем мира у Једрену 1829. морала признати ограничену независност Грчке.
 
У мају [[1832]]. године, одржана је [[Лондонска конференција 1832.|Лондонска конференција]] Велике силе ([[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], [[Француска]] и [[Руска Империја|Русија]]) понудиле су грчки краљевски трон [[Баварска|баварском]] принцу [[Ото Грчки|Оту фон Вителсбаху]], с тиме да Грке није уопште питала за мишљење. [[21. јул]]а [[1832]], дипломатски представници Великих сила при [[Visoka porta|Високој Порти]] у [[Истанбул|ЦариградЦариграду]]у, потписали су заједно са отоманским представницима [[Мир из Цариграда (1832)]], којим су утврђене границе новоустановљене [[Краљевина Грчка|Краљевине Грчке]].
 
=== Историјске околности устанка ===
Ред 74:
[[Датотека:Greekhistory.GIF|thumb|left|220px|Карта са првобитним границама Краљевине Грчке какве су установљене Лондонским мировним уговором из 1832. (тамно плаво).]]
 
Истовремено бројни Грци су били највиши отомански царски функционари и уживали бројне привилегије. Грчки свештеници контролисали су све послове православне цркве преко Екуменске патријаршије из [[Истанбул|ЦариградЦариграда]]а и највећи број свештеника долазио је из грчких редова. Тако су они уз то и помоћ отоманског управног система поделе на Милете, владали над свим православним поданицима.<ref>Георгиадис&ndash;Арнакис, ''The Greek Church of Constantinople'', стр. 238</ref>)
 
Школовани и утицајни чланови велике Грчке дијаспоре имали су велику улогу у припреми Грчког устанка, ширењем идеја Француске револуције и снажењем националног осећања, такви су били; Адамантиос Кораис и Антхимос Газис.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Грчки_рат_за_независност”