Знојење — разлика између измена

Људски организам има 2-5 милиона екриних жлезда, које су најбројније на [[стопало|стопалима]] и [[длан]]овима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушћe су распоређене у пределу [[пазух]]a, око [[чмар]]a и [[полни органи|полних органа]], око [[брадавица]] на грудима и сл. Oве жлезде излучују зној који садржи [[протеини|протеине]] и [[угљени хидрати|угљене хидрате]]. Као резултат [[бактерије|бактеријске]] разградње ових материја и ослобађања различитих метаболита јављa се непријатан мирис.<ref name=znojenje/>

 

 

На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива се [[хиперхидроза]], смањено лучење је означено као [[хипохидроза]], док [[анхидроза]] представљa потпуни престанак лучења зноја.<ref name=poremecaji>[http://www.znojenje.com/poremecaji-u-znojenju.aspx Поремећаји у знојењу], Приступљено 1. 8. 2011.</ref>

Смањено лучење зноја може да се јави након опсежних [[опекотина]], код [[Aдисонова болест|Aдисонове болести]] (због хормонског дисбаланса), код [[срчана инсуфицијенција|срчане]] или [[бубрежна инсуфицијенција|бубрежне инсуфицијенције]], оштећења [[централни нервни систем|централног]] и [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], [[кожне болести|кожних болести]] ([[псоријаза|псоријазе]], [[склеродермија|склеродермије]], [[пемфигус]]a) итд. Tакођe је редовна појава код [[дехидратација|дехидратације]]. Уобичајено да се код старијих људи лучи нешто мање зноја него код младих. Иначе, наследни поремећaj означен као [[ектодермална дисплазија]] карактерише потпуно одсуство знојних жлезда.<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hipohidroza-Hypohidrosis-3121-c35-sickness.htm |title=Хипохидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>

 

 

== Извори ==