Други лионски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 2:
Ромејски Цар [[Михаило VIII Палеолог]], попустио је под притиском латинских јеретика [[Римокатоличка црква|римокатоличких]] и сложио се да се сазове Сабор сједињења Грка и Латина. Сабор је сазвао 4. маја [[1274.]] године римски [[Papa Grgur X|папа Григорија Х]] (1271.-1276). у [[Лион]]у. [[Православна црква|Православни]] грчки посланици, први пут на једном Сабору на Западу, прихватили су догматски декрет „Fideli”, који је потврдио да [[Свети Дух]] исходи од Оца и од Сина као из једног начела, а не као из два различита начела.
Иако је Михаило Палеолог (+1282) ратификовао Лионски Сабор, а [[Патријарх Јован XI]] (1275-1282) прихватио помирење, [[Грчка архиепископија|Грчка Православна Црква]] није прихватила унију са римокатоличким латинским јеретицима. Штавише, Цар није примио обећану помоћ од Лионског Сабора. Напротив, Царева унионистичка религиозна политика подгрејала је антилатински покрет који је повео његов наследник [[Андроник II]] (
Да би спровео Лионску Унију у [[Византијски Цариград|
Последица Лионске Уније је била очекивана и неизбежна! [[Византијско царство|Византијско]] друштво и Црква су се жестоко поделили и Цар Михајло је своју политику спроводио силом чак и унатар сопствене фамилије! Са друге стране, полунезависни Деспоти [[Епирска деспотовина|
Међутим! Син Царев, млади Андроник је током ових драматичних догађаја био у сталној сенци свог великог оца. Зарад дипломатских разлога Андроник је ожењен Аном, ћерком угарског Краља Стефана 1274. године, која му је родила два сина, будућег Михајла IX (рођ. 1277. године) и Константина, али је умрла 1281. године.
| |||