Рат пете коалиције — разлика између измена

|notes=

}}

 

== Позадина ==

 

=== Трећа коалиција ===

У децембру [[1804]]. споразум Велике Британије и Шведске довео је до стварања [[Трећа коалиција|Треће коалиције]]. Британски премијер [[Вилијам Пит]] имао је [[1804]]. и [[1805]]. живу дипломатску активност да би створио нову коалицију против Француске. Међусобна сумњичавост Русије и Велике Британије ослабила је због неколико француских политичких грешака, а до априла [[1805]]. две стране су потписале споразум о савезу. Аустрија је била два пута поражена од Француске и била је жељна освете, па се неколико месеци касније придружује коалицији. У августиу 1805. француска Велика армија је извршила инвазију Немачке са намером да Аустрију избаци из рата пре доласка руске војске. После велике тајновитости и жестокога марша 200.000 француских војника је прешло Рајну [[26. септембар|26. септембра]] [[1805]]. на фронту дугом 260 -{km}-. Мак је сакупио највећи део аустријске војске у [[Улм]]у у Баварској. Наполеон је успео да изведе Улмски маневар, којим је заокренуо своју војску северно и затим је заокренуо и дошао Аустријанцима у Улма иза леђа. Други део француске војске је напредовао са предње стране. Аустријанци су се нашли опкољени. У [[битка код Улма|бици код Улма]] се [[20. октобар|20. октобра]] [[1805]]. предало 20.000 Аустријанаца, а током похода Наполеон је заробио 60.000 Аустријанаца. У новембру је заузет [[Беч]]. После тога руска и аустријска армија су претрпјеле тежак пораз у [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] у децембру [[1805]]. Руска војска је протерана из Централне Европе, а понижена Аустрија је морала потписати [[Пожунски мир]] 26. децембра [[1805]].

 

Аустерлиц је представљао велики помак у европској равнотежи сила. [[Пруска]] се након Аустерлица осетила угроженом и због тога је у коалицији са Русијом кренула [[1806]]. у рат против Француске. У пролеђе 1806. 180.000 француских војника је извршило инвазију кроз Тириншку шуму, а да нису знали где се тачно налази пруска војска. Наполеон је у одлучној [[битка код Јене|бици код Јене]] [[14. октобар|14. октобра]] [[1806]]. нанео тежак пораз пруској војсци. Посебно се истакао [[Луј Никола Даву]], који је са 27.000 војника задржао и нанио пораз војсци од 63.000 Пруса у бици код Ауерштета. Жестоким прогањањем пораженог непријатеља Французи су уништили остатке пруске војске. Након тога Французи су извршили инвазију Пољске, која је била 1795. подељена између Пруске, Аустрије и Русије. У Пољској је дошло до сукоба са руском војском, која је покушавала да спаси Пруску. Француска и руска војска су се најпре сукобиле у [[битка код Ејлауа|бици код Ејлауа]] у фебруару [[1807]]. Била је то неодлучна, нерешена битка са 50.000 жртава. Наполеон је прегруписао своје снаге и наставио је да гања Русе следећих месеци. Акције у Пољској су кулминирале [[14. јун]]а [[1807]], када су Французи нанелии руску армију у [[битка код Фридланда|бици код Фридланда]]. После тога склопљен је [[Тилзитски мир]] [[1807]]., којим је окончано две године крвопролића. Француска је победом над Аустријом, Пруском и Русијом постала доминантна сила Европе.

 

Француска војска од око 24.000 војника под командом генерала Жана Жиноа је [[17. октобар|17. октобра]] [[1807]]. прешла Пиринеје и уз шпанску помоћ је кренула на [[Португалија|Португал]], да би се спроводио [[Наполеонов континентални систем]]. Био је то први корак према шестогодишњем рату у коме је Француска изгубила доста снаге. Током зиме [[1807]]. француски агенти су се мешали у унутрашње шпанске ствари. Покушали су да створе раздор међу министрима шпанске краљевске куће. Тајне француске махинације су се материјализовале [[16. фебруар]]а [[1808]]. када је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] најавио да ће интервенисати да би посредовао између политичких ривала у шпанској краљевској породици. Маршал [[Жоашен Мира]] је [[24. март]]а [[1808]]. стигао са 118.000 војника у [[Мадрид]]. Неколико недеља касније долази до жестоких побуна против окупације. Кроз Шпанију се раширио отпор француском присуству у Шпанији. Пораз Француза у бици код Бајлена био је велико изненађење и дало је наду Наполеоновим непријатељима. Због тога пораза сам Наполеон је преузео заповедништво, па је са новом армијом прешао [[Ебро]] и шпанским снагама је задавао ударац за ударцем, Наполеон је [[4. децембар|4. децембра]] [[1808]]. ушао у Мадрид са 80.000 војника. После тога окренуо се против британске војске у Шпанији, па их је потиснуо до обале. После битке код Коруње у јануару [[1809]]. Британци су се повукли са Пиринејског полуострва.