Устрелина — разлика између измена

'''[[Устрелина]], стрелна рана''' ({{јез-лат| v. sclopetarium}}) је [[рана]] која захвата [[кожа|кожу]] [[слузокожа|слузокожу]] и дубље слојеве ткива у различитом степену а нанесана је дејством пројектила испаљених из ручног [[ватрено оружје|ватреног оружја]] или експлозивних парчади. У устрелине у ширем смислу убрајају се и [[ране]] настале приликом разних врста [[експлозија]] <ref name="Ћерамилац">Ћерамилац А. ''Патологија механичких повреда, судскомедицински значај.'' Медицинска књига Београд-Заагреб, 1973 стр 15-34</ref>. Настанак устрелине објашњава се дејством велике кинетичке [[енергија|енергије]] [[пројектил]]а који разара [[ткиво]] помоћу компримираног [[ваздух]]а испред себе и [[вакуум|вакуума]]а који следи након продора пројектила у [[ткиво]]. Устрелине су различитог облика, од тачксатог до звездастог, раличите величине и дубине продирања у тело. Њихов изглед зависи од врсте [[оружје|оружја]], врсте [[барут]]а, облика састава и величине пројектила или експлозивних парчади, одстојања са кога је хитац испаљен, правца опаљења, [[брзина|брзине]] [[пројектил]]а у моменту продирања у [[тело]] и врсте погођеног [[ткива]]. <ref name="Nikolić">Nikolić D. ''Ratne povrede ekstremiteta'', U: Ratna hirurgija, Vojnoizdavački zavod- Beograd 2001; 208-217.</ref>.

'''Друга средствaсредства подобна да тело тешко повреде'''. У ова средства спадају експлозивна оружја и минско експлозивне направе ([[мине]], [[ручна бомба|ручне бомбе]], [[касетне бомбе]], импровизоване напрева итд) која стрелне ране наносе дејством фрагмената (парчади). Зато се савремена експлозивна оружја конструишу тако, да фрагментирају у велики број малих парчади. У овој технологији најдаље се отишло у конструисању тзв., [[касетна бомба|касетних бомби]].

{{double image|center|German WW I rifles and pistols.jpg|175|Demonstration cluster bomb.jpg|300|Ватрено (устрелно) оружје|Касетна бомба је једно од средствaсредства подобног да тело тешко повреди}}