Феноменологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Феноменологија''' је филозофско становиште које у савременој [[
Феноменологија у [[XX век|XX вијеку]] се односи на [[филозофија|филозофију]] коју је развио [[Хусерл]] и неки од његових сљедбеника. Сам појам феноменологија, се користи од средине [[XVIII век|XVIII вијека]], са пажљиво одабраним техничким значењем у дјелу [[Кант]]а и [[Хегел]]а. Данас се појам не односи на јасно дефинисане и хомогене филозофске позиције. Питање, „Шта је феноменологија?“, може сугерисати да је феноменологија једна од различитих концепција [[савремена филозофија|савремене филозофије]], која се састоји од јасно дефинисане структуре тијела и доктрина, чије суштинске карактеристике се могу врло лако изразити и објаснити. Међутим, прије ће бити један шири покрет, усмјерен на различите правце, због чега феноменологија данас има различито значење за различите људе.
Ред 5:
Иако у самом покрету феноменологије, као једне цјелине, постоји више повезаних струја, оне нису хомогене на било који начин, односно могуће је наслутити заједничку полазну тачку, али је циљ у сваком од случаја, различит. Филозофска мисао већине феноменолога, се измијењала толико, да је њихове [[доктрина (филозофија)|доктрине]] једино могуће представити у градуалном развоју. Ово не важи само за Хусерла, оснивача феноменолошког покрета, него такође за феноменологе који слиједе, као Шелер ([[1874]]-[[1928]]), Н. Хартман ([[1882]]-[[1950]]), [[Мартин Хајдегер|Хајдегер]] ([[1889]]-[[1976]]), [[Жан Пол Сартр|Сартр]] ([[1905]]-[[1980]]) и [[Морис Мерло-Понти]] ([[1908]]-[[1961]]).
За било кога ко проучава феноменолошки покрет, без предрасуда, различитости између главних струја су јасно видљиве. Говорило се да се феноменологија састоји од анализе и описивања свијести; такође се говорило да се феноменологија једноставно преклапа са [[егзистенцијализам|егзистенцијализмом]]. Феноменологија у ствари студира и проучава [[есенција|есенције]], те такође покушава да им нађе мјесто у егзистенцији. У принципу, феноменологија је трансцендентална филозофија, заинтересована само за »оно што је остало«, послије практиковања феноменолошког редуковања, али такође сматра да је свијет постојао прије него је размишљање почето. За неке филозофе, феноменологија представља [[спекулација|спекулацију]] о субјективној трансценденталности, док за друге представља метод за одређивање конкретне егзистенције. Неки користе феноменологију као оруђе за истраживање филозофије која ће бити оспособљена да да одговоре на питања [[простор]]а, [[време
За неке, сусретање са толико идеја о једној те истој теми, је у најмању руку чудна ситуација; за друге је иритирајућа толика »[[конфузија]]«; трећи ће закључити, да филозофија која не може дефинисати свој простор дјеловања, не заслужује толику пажњу и дискусију. Већина, насупрот томе, сматра да такви ставови, нарочито посљедњи, немају никаковог основа, и да треба заузети супротан став и мишљење. Као примјер, може послужити став који је бранио Thevenaz. По њему »феноменологија« је у основи »методолошка концепција«. Thevenaz је аргументовао, како феноменологија, у самом почетку, развијена са одређеним и ограниченим филозофским циљем, способна да се разграна на толико различитих форми, садржи у себи латентну истину и способност преображења, одраз изузетне плодности метода.
| |||