Застава аутомобили — разлика између измена

'''Фијат аутомобили Србија ДОО Крагујевац''' (ФАС) је италијанско-српски произвођач аутомобила (однос власништва 67:33) из [[Крагујевац|Крагујевца]].

Уговор о откупу лиценце са [[Фијат|Фијатом]]ом потписан је 12. августа 1954. године, а три месеца касније почела је монтажа првих возила модела "[[фијат|фијат АП-55]]","[[фијат|фијат 1.400 БЈ]]" и "[[фијат|фијат 1.100 Б]]".

Производња аутомобила „застава 750", популарнијег под називом „фића“ почела је 1955., а престала је 30 година касније. „Фића“ је развијен на бази "[[фијат|фијата 600 Д]]", са моторима од 600 и 750 кубика. „Фића“ одиграо је пресудну улогу у развоју аутомобилске индустрије у тадашњој [[Југославија|Југославији]]. Укупно је произведено 923.487 „фића“. Поред „фиће“ Застава је од 1961. године почела да производи и "[[застава 1300|заставу 1300]]" (популарног "[[тристаћ|тристаћа]]а") на основу италијанског „Фијата 1300". Укупно је до 20. децембра 1979. године произведено 201.160 „тристаћа“. Године 1968. производни капацитети фабрике проширени су на 85.000 возила годишње. Тиме је завршена прва фаза развоја ове фабрике аутомобила. Тада је Застава имала седам фабрика, пет у Крагујевцу и по једну у [[Република Македонија|Македонији]] и на [[Косово|Косову]].

Серијска производња "[[застава 128|заставе 128]]" популарне "[[осмица|осмице]]" почела је 16. маја 1971. Укупно је произведено око 230.000 ових возила. „Застава 128" извозила се у расклопљеном стању у [[Египат]] а извоз је после вишегодишњег застоја поново обновљен фебруара 2006. са контингентом од 480 „осмица“.

Распад [[СФРЈ]] и економске [[санкције]] међународне заједнице, у периоду од 1991. до 1998. године представљају најтежи период у историји крагујевачке фабрике аутомобила. У циљу стварања мешовитог предузећа кроз сарадњу са неким већим произвођачем аутомобила, Застава активно преговара са неколико светских произвођача, међу којима су француски ПСА и Рено, као и азијски Даево. Коначно се концентрише на преговоре за производњу новог модела марке Пежо. После вишегодишње стагнације, 1998. године долази до постепеног оживљаваља производње и продаје, међутим такав тренд, као и предвиђено потписивање уговора са Пежоом, заустављени су 1999. године каде је у [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовању]] разрушено готово 160.000 квадратних метараm² производних површина. Септембра исте године на обновљеним производним линијама са трака силазе први аутомобили када је обновљен и производни капацитет од 50.000 аутомобила годишње. Тај обим производње до данас није постигнут. Застава данас производи око 10.000 возила годишње и још увек је најпродаванији аутомобил у [[Србија|Србији]]. Осим аутомобила са локално произведеним моторима, са Заставиних трака силазе и Заставини модели са Пежоовим моторима, а у току је и развој пројекта модела Флорида са Пежоовим дизел-мотором. Нова нада за опоравак фабрике је уговор са „фијатом“ потисан 2005. године о склапању и освајању производње модела "[[фијат|пунто]]" под називом "[[застава 10]]". [[Џенерал моторс]] и Застава су 2007. потписали су уговор о склапању [[Опел астра|Опел астре]] у Крагујевцу.