Лав IV Хазар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 22:
| деца =
}}
'''Лав IV Хазар''' (рођ. [[25. јануар
== Порекло ==
Лав IV био је први византијски цар који је био син једне стране принцезе Чичек, ћерке [[Хазари|хазарског]] кагана, која је у Византији прекрштена у Ирину. Због порекла своје мајке, Лав IV је остао упамћен по надимку ''Хазар''. Рођен је у Цариграду [[25. јануар
== Брак са Ирином ==
За Константинова живота, Лавово наслеђе није довођено у питање. У октобру [[769]]. године у Цариград је из [[Атина|Атине]] стигла невеста за Лава IV, [[Ирина (царица)|Ирина]], изданак аристократске породице Сарандапех. Овим браком [[Константин V Копроним]] је желео да ојача везе своје династије са иконофилском темом Хелада. Ирина је пре поласка потписала изјаву подршке званичној политици иконоборства, а по доласку у престоницу је верена са Лавом већ приликом првог сусрета. После шест седица, Лав и његова атинска невеста су се венчали, а младожења је затим, уз помоћ оца, театрално крунисао Ирину као царицу (βασιλισσα). Већ [[14. јануар
== Борба за наслеђе престола ==
Цар [[Константин V Копроним]] је умро у августу [[775]]. године током похода против [[Бугари|Бугара]], а Лав IV је акламацијом потврђен као нови цар. У пролеће [[776]]. у Цариграду су се окупили заповедници тема (''стратези'') како би традиционално учествовали у прослави Ускрса. Већ на Лазареву суботу стратези су почели да воде окупљања на којима је цариградска светина скандирала Лаву IV и његовом сину Константину VI као јединим царевима. На Велики петак цар је у саборној цркви Пресвете Мудрости окупио представнике војске, сената и народа и затражио да положе заклетву да ће као владаре прихватити једино њега и његовог малог сина. У обреду су на Велику суботу узели учешћа и Лавова полубраћа, синови Константина V и Евдокије, чиме је и друга грана династије показала бар привидно одобравање. Најзад, на [[Ускрс]], [[14. април
Крунисање малог Константина ипак није изведено у потпуној сагласности са Евдокијином синовима. Пошто су под притиском јавности морали да положе заклетву, петорица браће су у мају [[776]], свега четири недеље после Ускрса, почели да припремају противудар. Најстарији међу Евдокијиним синовима, цезар Нићифор, изведен је пред пороту великодостојника и оптужен за учешће у завери. Лав IV је лишио своју полубраћу дотадашњих титула и почасти, али се показао милостивим пошто их је казнио само прогонством у [[Херсон]] на [[Крим
== Верска политика ==
Ред 46:
И у погледу спољне политике Лав је наставио да следи оца. Стари непријатељ Константина V, [[Бугари|бугарски]] кан [[Телериг]] је [[777]]. збачен са престола и побегао је у [[Цариград]] где га је цар примио са свим почастима. Телериг се покрстио уз царево кумовање, добио је титулу ''патрикија'' и затим је ожењен Иринином неименованом рођаком. Слична политика је спровођена и према представницима [[Лангобарди|лангобардске]] краљевске династије, који су [[774]]. остали без круне када је [[Карло Велики]] освоји [[Павија|Павију]]. Син последњег лангобардског краља [[Дезидерије|Дезидерија]], Адалгиз је отишао у [[Константин Велики|Константинов]] град где је добио име Теодот. Његов син Гримоалд је попут бившег бугарског кана такође ожењен царском рођаком. Оваква византијска политика, коју је Лав IV само наставио, требала је да одгаји провизантијске претенденте који би једног дана могли да помогну византијску политику у својим далеким земљама.
Док је Телеригов одлазак у Цариград изгледа обезбедио краткотрајни мир Византије са Бугарима, на истоку је настављен стални рат са [[Ислам|муслиманским]] [[Арапи
У току припрема за нови рат против Бугара, Лав IV је изненада умро [[8. септембар|8. септембра]] [[780]]. године. По каснијој традицији умро је од грознице коју је добио од инфекције чирева на глави које је добио тврдоглаво носећи његову омиљену круну. Његова супруга Ирина успела је да сачува престо Константину VI, али је [[787]]. године обновила култ икона на [[Седми васељенски сабор|Седмом васељенском сабору]] у [[Никеја|Никеји]].
Ред 55:
* ''The Oxford Dictionary of Byzantium'', I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, 1209.
{{низ
|пре=[[Константин V Копроним]]
|списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br />([[775]] - [[780]])
|после=[[Константин VI]]}}
{{Римски цареви}}
|