Архиепископ и митрополит карловачки Самуило — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 28:
Као архимадрит манастира Бездина изабран је 30. октобра 1852. а посвећен 8. маја 1853. за [[епархија темишварска|епископа темишварског]]. Једанаест година касније, 25. јула 1864. године, изабран је за [[митрополит]]а карловачког и патријарха српског. У његово време отцепили су се православни [[Румун]]и из [[Ердељ]]а и [[Банат]]а од карловачке митрополије, којој су се, сто година раније, прикључили, да би избегли масовно унијаћење које је тада вршено у румунском делу [[Банат]]а и [[Ердељ]]у. Под Маширевићевим председништвом одржан је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] Српски народни црквени сабор [[1864]]—[[1865|65]]. године, на којем је донето ново устројство карловачке митрополије. To устројство је [[1868]]. године потврдио цар [[Франц Јозеф I|Фрања Јосип]], познато под именом царски рескрипт. По овоме рескрипту управљало се карловачком митрополијом све до тридесетих година 20. века.
 
[[СликаДатотека:PatrijarhSamiuloMaširević.jpg|лево|мини|патријарх Самуило]]
Као [[патријарх]], Маширевић је био човек чврсте руке и много се ангажовао на сређивању прилика у организацији Српске православне цркве, нарочито према положају свештеничког сталежа и црквене хијерархије. Написао је више расправа о проблемима православне цркве.
 
На Народном црквеном сабору у [[Карловци]]ма, одржаном [[1869]]. године, Маширевић је дошао у сукоб са посланицима [[Светозар Милетић|МилетићМилетићеве]]еве странке о питању избора председника Сабора. У ствари, то је била само прва јавна манифестација размимоилажења Маширевића и Милетићеве странке, која је тињала раније. Због сукоба са Милетићевцима овај сабор се распустио, не решивши многа важна питања нарочито из области школства.
 
Самуило Маширевић је умро [[20. јануар]]а [[1870]]. у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и сахрањен у Саборној цркви.
== Литература ==
* Васиљевић, Стеван (1989): Знаменити Сомборци, Славија, Нови Сад, ISBN 86-431-0003-X
* [[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Самуило (Маширевић) патријарх српски 1864-1870“ стр. 437.
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [http://www.biblioso.org.rs/html/scg/tragovi/0115.htm Датуми из историје Сомбора]
* [http://enter.com.ba/patrijarsi.htm Српски патријарси у 19. и 20. веку]
 
{{низ|
|пре= [[Пантелејмон Живковић]]|
|списак= [[епархија темишварска|епископ темишварски]]<br />[[1853]] — [[1864]].|
|после= [[Антоније Нако]]|
|пре2= [[Јосиф Рајачић]]|
|списак2= [[Списак поглавара Српске православне цркве|патријарх српски]]<br />[[1864]] — [[1870]].|
после2= [[Прокопије Ивачковић]]
}}