Евлија Челебија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Evliya Çelebi}}; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 2:
| име = Евлија Челебија
| презиме =
| слика = Evliya Celebi.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 25.
| месец_рођења = март
| година_рођења = 1611.
| место_рођења = [[Истамбул]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1682.
| место_смрти = [[Каиро]]
| држава_смрти = [[Османско царство]]
}}
'''Евлија Челебија''' ({{јез-тур|Evliya Çelebi}} или ''-{{јез-тур|Derviş Mehmed Zilli}-''}; рођен је [[25. март]]а, [[1611]]. у [[Истанбул]]у, а умро [[1682]]. године у Египту. ) је један од најславнијих [[османско царство|отоманских]] [[путопис]]аца. Његови путописи су од великог значаја за [[историографија|историографију]]. Рођен је [[25. март]]а, [[1611]]. у [[Истанбул]]у, а умро [[1682]]. године у Египту. Пропутовао је Османско царство, а своја запажања објавио у свом најзначајнијем делу, [[Сејахатнаме]], збирци од 10 томова која обухвата сва његова путовања. У својим путописима покушавао је да опише историју, грађевине, обичаје и традицију, као и значајне личности из земаља које је посетио. Међу земљама и крајевима које је посетио су [[Анадолија]], [[Румелија]], [[Сирија]], [[Египат]], [[Крит]], [[Мађарска]], [[Пољска]], [[Аустрија]], [[Немачка]], [[Холандија]], [[Крим]], [[Кавказ]]. Између осталог у његовим путописима има интересантних описа балканских земаља из седамнаестог века.
 
== Путовања кроз Србију ==
Ред 29:
 
== Путовања кроз Банат ==
[[Датотека:Evliya Celebi.jpg|250п|мини|десно|Евлија Челебија]]
Опис Баната од Евлије Челебије, једног од највећих путописаца светског гласа, дело Евлије Челебије једно од најлепших и најбољих своје врсте у географској путописној литератури, нарочито у источњачкој. Њега само треба знати читати. Рођен и васпитан на Истоку у земљи мистике и чуда за њега је описивање пута далеко више књижеван него научан посао. Њему очевидно није стало до тога да својој публици што верније прикаже земље и народе него да ју задиви. Он жели да буде интересантан и тада када су, и прилике, и димензије, и квалитети сасвим обични, осредњи. Све треба да је изузетно, енормно, за чуђење или за дивљење. Стога се не треба чудити када он напише за [[Авала|Авалу]] или за [[Вршачки брег]] да се „до неба диже“ или када околицу [[Ириг]]а описује, да је тако богата [[ружа]]ма као да је околица Шираса. Ипак, и поред тога свога начина писања Евлија је каткада драгоцен извор за студију појединих наших крајева и места. Он је мало реалан, али бива и то да је он — као што ћемо видети — сасвим добро обавештен, и да је оно, што он пише, сасвим тачно.