Уметност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv; козметичке измене
Ред 6:
Све ово је битно да би се могла разумети уметност, да би се схватило како и зашто постоје различитости у уметности, зашто јој се мењају интелектуални и други укуси, стилови, правци. Њен квалитет и ниво су културом одређени. Без разумевања ове органске зависности и везе, не бисмо могли разумети суштину.
 
[[AдреАдре Малро|Андре Малро]] (André Malraux) каже: „Уметност није украс доколице, она је тешко освајање, једна од одлучујућих одбрана човека од судбине... уметност је антисудбина.“
 
Квалитет уметничког дела се обично процењује на основу количине стимулације коју оно изазива — утисак који оно оставља на људе, број људи у којима је то дело изазвало неку емоцију, у коликој мери то дело се цени, као и ефекат или утицај који то дело оставља или је оставило у прошлости. Већина уметничких дела која се генерално сматрају ремек-делима поседује ове атрибуте.
Ред 53:
На пример, [[графити]] и други типови „уличне уметности“ су део разних култура младих као на пример америчка [[хип-хоп]] култура, која је политички ангажована, те су графити, као нешто што је законом забрањено, један од израза политичких ставова ове културне групације.
 
У друштвеном контексту, уметност може послужити за формирање јавног мишљења. Уметност је у прошлости често коришћена у пропагандне сврхе. Понекад су уметничка дела злоупотребљена у пропагандне сврхе, иако у ствари уметник није имао ту намеру када је стварао. Пример је [[Рихард Вагнер|ВагнерВагнерова]]ова музика коју је [[Адолф Хитлер|Хитлер]] употребио за ширење идеје [[Трећи рајх|Трећег рајха]].
 
Са антрополошке стране гледишта, уметност често неким универзалним језиком преноси идеје и концепте са генерације на генерацију. Интерпретација овог језика је веома субјективна и зависи од контекста и перспективе посматрача.
Ред 65:
Видео-игре и [[Фантазијска игра улога|ФРП]] су две области за које неки критичари тврде да су уметност, док други тврде да нису.
 
Филозоф [[Дејвид Новиц]] каже да неслагање у дефинисању шта је то уметност није главни проблем. Класификацијске расправе су веома често расправе о сопственим вредностима као и о правцу у ком друштво иде а не о самој теорији. На пример, када је [[Дејли Мејл]] критиковао [[Дејмијен Херст|ХерстХерстов]]ов и [[Трејси Емин|ЕминЕминин]]ин рад тврдњом:„''Током 1000 година, уметност је била један од великих цивилизацијских покретача. Данас, овде у туршији и прљави кревети прете да нас све претворе у дивљаке''“, они не успевају да дефинишу теорију уметности, већ доводе у питање вредност Хирстовог и Емининог дела.
 
У [[19. век]]у, овај тип расправа се водио око дела [[Теодор Жерико|Теодора Жерикоа]], ''[[Сплав Медуза]]'' ([[1820]]), који су многи сматрали као оштру осуду немарности француске владе у вези са бордоломом француске фрегате ''Медуза''. Такође је велику расправу изазвала слика [[Едуар Мане|Едуара Манеа]], ''[[Доручак на трави]]'' ([[1863]]), где скандал није била нагост жене, већ то што седи у друштву потпуно обучених мушкараца, као и дела [[Теодор Сингер Сарџент|Теодора Сингера Сарџента]] и његовог ''[[Портрет Мадам Икс|Портрета Мадам Икс]]'' ([[1884]]), који је изазвао велико негодовање због црвенкасто-розе боје употребљене за ушну шкољку модела, јер се то сматрало превише сугестивним и погубним за добру репутацију модела из високог друштва.
Ред 107:
 
=== Стилови ===
Уметников [[стил]] или је посебан начин рада који уметник има при стварању уметничког дела. Понекад стилови одражавају неку посебну уметничку филозофију или циљ. На пример, [[Џој дивижон]] би у музичком смислу, могао да се окарактерише минималистичким музичким стилом. Понекад је стил уско везан за одређени историјски период, или одређени уметнички покрет. Тако су [[Салвадор Дали|ДалиДалијеве]]јеве слике сликане у надреалистичком стилу, на пример.
 
Стил може везан за технику која се користи, или за ефекат који производи. Уметност [[Рој Ликтенстајн|Роја Ликтенстајна]] карактерише поентилистички стил јер Ликтенстајн користи ситне тачке, иако у суштини нема ништа заједничко са осталим [[поентилизам|поентилистима]]. Ликтенстајн је користио ''бен-деј'' тачке, које су се користиле за бојење [[стрип]]ова: имају једнаке размаке између себе и формирају равне обојене површине; поентилизам користи тачкице чији распоред дочарава варијације у боји и дубини.
Ред 131:
 
[[Датотека:Cassatt the bath.jpg|мини|200п|[[Мери Касат]]. Купање]]
Доба [[просвећеност|просвећености]]и у 18. веку је донело представљање физичких и рационалних истина прецизног универзума, као и политичке и револуционарне визије пост-монархистичког света, као што је [[Вилијам Блејк|Блејков]] портрет Њутна као божанског геометра или [[Жак-Луј Давид|Давидово]] пропагандистичко сликарство. Ова стремљења су довела до романтичарског одбацивања свега рационалног и окретања ка људској емотивној страни и индивудуализму, по узору на [[Гете]]ове романе. Касни [[19. век]] је донео многобројне нове правце у уметности, као [[академизам]], [[симболизам]], [[импресионизам]], [[фовизам]] итд.
 
Двадесети век је донео нова револуционарна научна открића, као Ајнштајнова теорија релативитета
Ред 148:
* Девета уметност је [[стрип]], иако се понекад дефинише као прелаз између сликарства и филма.
 
Неки ову листу проширују [[телевизија|телевизијом]], [[moda|модом]], [[реклама]]ма или [[видео-игра|видео играиграма]]ма.
 
== Види још ==