Јелена (мајка Константина Великог) — разлика између измена

'''Флавија Јулија Хелена''' ({{Јез-лат|Flavia Iulia Helena}}), (рођ. око [[249]], умрла око [[329]]. год.), познатија само као '''царица Јелена''' или '''св. Јелена''', била је мајка римског цара [[Константин Велики|Константина I Великог]]. По традицији, насталој већ у [[4. век|4. веку]]у, Хелена је у [[Јерусалим]]у пронашла једну од највећих [[хришћанство|хришћанских]] реликвија [[Часни крст]], па се због тога поштује као [[светац|светица]] и у [[Православна црква|Православној]] и у [[Католичка црква|Римокатоличкој]] цркви.

Хелена је умрла крајем [[328]]. или почетком [[329]]. године у време када је имала осамдесетак година због чега историчари данас сматрају да је рођена око [[249]]. године. Обично се узима да је рођена у граду Дрепануму у [[Мала Азија|малоазијској]] области [[Битинија|Битинији]]. Константин је доцније у част своје мајке преименовао град у Хеленопољ и због тога је [[Прокопије из Цезареје]] у [[6. век|6. веку]]у забележио Дрепанум као Хеленино родно место. Међутим, упада у очи да је град тек у време [[Јустинијан I|Јустинијана I]] (527—565) улепшан раскошним јавним грађевинама и црквама. Судећи по натписима из 3. и 4. века име Хелена било је раширено и у источним и у западним провинцијама [[Римско царство|Римског царства]], тако да је тешко тачно одредити Хеленино место рођења.

Судећи по натпису из периода око [[270]]. године, Константинов отац, [[Констанције I Хлор|Констанције Хлор]] је као гардиста цара [[Аурелијан|Аурелијана]]а боравио у [[Никомедија|Никомедији]], граду у непосредној близини Дрепанума. Могуће је да су се Констанције и Хелена сусрели управо у том периоду. Извори не прецизирају правну природу везе између Констанција и Хелене. По некима била је Констанцијева конкубина, по другима супруга. Међутим, по римском праву још од времена цара [[Октавијан Август|Августа]] супружници из неспојивих друштвених сталежа могли су живети у конкубинату. Изгледа да је такав био случај са Константиновим родитељима. Савременик цара [[Валенс|Валенса]]а ([[364]]—[[378]]), историчар [[Еутропије]] записао је како је Константин рођен из ''недостојног брака'' ({{јез-лат|ex obscuriore matrimonio}}).

Хелена је родила Константина [[27. фебруар|27. фебруара]]а [[271]]. или [[273]]. у Наису (данашњем [[Ниш|Нишу]]у), граду у Констанцијевом родном крају где су се родитељи будућег цара можда трајно настанили. Најзад, познато је и да су Констанције и Хелена све до 289. године живели заједно, што указује на стабилност њихове везе. Као [[преторијански префект]] [[Диоклецијан|Диоклецијановог]]овог савладара, августа [[Максимијан|Максимијана Херкулија]] Констанције се 289, ради даљег напредовања у каријери, растао од Хелене и оженио царевом ћерком (или пасторком) Теодором. Затим је 293. послат у [[Галија|Галију]] као Максимијанов савладар у рангу цезара, док је његов двадесетогодишњи син Константин упућен на Диоклецијанов двор у Никомедији. Шта се са Хеленом дешавало после 289. извори нису забележили.

Након Констанцијеве смрти 25. јула [[306]]. године, римска војска је у британском граду [[Јорк|Јорку]]у прогласила његовог сина Константина за цара. Обично се сматра да је након тога Хелена дошла на синовљев двор у [[Трир|Триру]]у, вероватно тек пошто је август Галерије прихватио Константина за равноправног члана царског колегијума. Пошто је Константин заузео [[Италија|Италију]] [[312]]. населила се у [[Рим|Риму]]у. После победе над [[Максенције|Максенцијем]]м Константин се и дефинитивно окренуо хришћанској вери и, по речима савременика и царевог биографа, [[Евсевије Цезарејски|Евсевију Цезарејском]], превео је читаву своју породицу, укључујући и мајку, у хришћанство. Цар је својој мајци поклонио пространи посед на самом југоистоку Вечног града, на подручју познатом као Латеран. На Хеленином имању подигнута је можда и најстарија црква у Риму посвећена мученицима из Диоклецијановог периода, св. Марцелину и Петру. Константин је подигао цркву, али се о њој касније бринула његова мајка пошто је старој царици дозвољено да располаже средствима из царске ризнице. На истом имању налазила се и Хеленина палата наслеђена из времена [[Септимије Север|Септимија Севера]] Палатијум Сесоријанум ({{јез-лат|Palatium Sessorianum}}). Археолошка ископавања показала су да је једна од просторија Хеленине палате адаптирана у хришћанску капелу.

Константин је своју мајку прво почастио титулом нобилисима фемина ({{јез-лат|nobilissima femina}}), а након коначне победе над [[Лициније|Лицинијем]]м, као сада једини цар, доделио је титуле августе и својој супрузи Фаусти и мајци Хелени. Као једини владар Царства од 324, Константин је почео да промовише своју породицу као важне личности новог поретка. Најчешћа серија новца са Хелениним ликом приказује је помало идеализовано на обверсу новца са дијадемом, ознаком царске власти, уз натпис ''-{FL HELENA AUGUSTA}-''. На полеђини новца приказана је женска фигура уз натпис ''-{SECURITAS REIPUBLICA}-'' (Сигурност државе). Стара царица је очигледно поистовећена са симболичном преставом Сигурности. Натписи из овог периода називају Хелену часним називима ''-{mater}-'', ''-{genetrix}-'' и ''-{procreatrix}-'' и на тај начин још једном подвлаче легитимност Константиновог положаја и његово првенство у односу на бројно потомство Констанција и Теодоре. Поред Дрепанума, Константин је још два града преименовао у част своје мајке, тако да су нам познати још један Хеленопољ у [[Палестина|Палестини]] и Хеленопонт у [[Мала Азија|малоазијској]] дијецези [[Понт]].

Слога царске породице требало је да одражава величину и хармоничност најзад уједињеног Римског царства. Међутим у лето 326. Константин је из непознатих разлога погубио свог најстаријег сина цезара [[Крисп|Криспа]]а, а затим и његову маћеху, своју супругу августу [[Фауста|Фаусту]]. Једино што ове две ликвидације доводи у везу је кратак временски рок у току кога су се одиграле. По малициозном паганину [[Зосим|Зосиму]]у, који је писао око 500. године, Хелена је за смрт свог најмилијег унука оптужила снаху Фаусту и Константин је једно зло исправио другим. Иако су две жене могле бити ривалке на двору, нарочито пошто је Фауста била полусестра Теодоре, друге жене Констанција Хлора, нема правих доказа да је Хелена допринела паду њене снахе.

Убрзо након прославе Константинове десетогодишњице владавине, Хелена се по Евсевију Цезарејском упутила на ходочашће у Свету земљу. По митрополиту [[Палестина|Палестине]], циљ августиног пута био је да обиђе света места и искаже своје хришћанско човекољубље. Међутим, Евсевије отворено каже и да је Хелена разделила велике дарове војсци. Овај податак указује да је њена посета ипак имала снажну црту државничке посете. Могуће је да је Константинов нагли заокрет у верској политици, уклањање некадашњег владара Истока Лицинија и обрачун унутар царске породице изазвао немире у источним провинцијама. Подела новца војницима је вероватно примирила прилике на источној граници, а присуство августе је допринело убрзаном спровођењу популарних мера. И последњи међу хришћанима које је [[Лициније]] притворио, протерао или послао у руднике на принудан рад су најпосле ослобођени. Хелена је такође, можда у циљу популаризације хришћанских вредности, поделила дарове сиротињи, болеснима и сирочади. Поред тога, августа је обишла и Свету земљу и цркву Христовог рођења у Витлејему и Христовог гроба у [[Јерусалим|Јерусалиму]]у које је њен син почео да гради. Изградњом цркава и других споменика који су подсећали на најранију [[хришћанство|хришћанску]] историју римска провинција [[Палестина]] је почела да добија обрисе хришћанске Свете земље.

Култ св. Јелене је био раширен и у западној (римокатоличкој) и у источној (православној) цркви. На западу се Јелена поштовала као светица, на Истоку, се и данас успомена на св. цара Константина и царицу Јелену обележава 21. маја по старом, односно 3. јуна по новом календару. Јелена је била и остала популарна светица у различитим деловима хришћанског света. У јужној [[Француска|Француској]] Јелена се сматра заштитницом од муња, громова и ватре. У [[Алпи|Алпима]]ма и [[Рајна|рајнској]] области, управо због ископавања којима је откривен Часни крст, Јелена се слави као заштитница рудара. На [[Кипар|Кипру]] се пак верује да је Јелена протерала отровне змије са острва. У [[Либан|Либану]]у хришћани обележавају традиционално 14. септембар паљењем великих ватри у складу са традицијом по којој је Јелена јавила Константину у [[Византијски Цариград|Цариград]] да је пронашла Часни крст тако што је наредила да се на врховима брда пале ватре.

Римска Британија је такође представљала важну позорницу владавине Констанција Хлора и његовог сина, тако да је и овде постојала историјска основа да се присвоји Јеленино место рођења. Први који је алудирао на Јеленино острвско порекло био је епископ Шерборна Алделм у 7. веку, али је најуобличенија верзија легенде потекла од [[Џефри из Монмаута|Џефрија из Монмаута]], аутора 12. века. Џефри је сакупио читав низ псеудоисторијских анегдота о владарима Британије од легендарних времена и објавио их у његовој ''Историји британских краљева'' (''Historia Regum Britanniae''). По овој верзији догађаја, Јелена је била ћерка легендарног [[Келти|келтског]] краља [[Колчестер|Колчестера]]а, Кола чији је град опсео римски цар Констанције. После три године опсаде сукоб је решен тако што је Јелена удата за цара. Јеленино британско порекло остало је опште место за енглеске ауторе и у време Ренесансе.

Већ поменуто ''Житије св. Силвестра'' је можда дало повода да се јави и традиција о Јеленином јеврејском пореклу. У цркви св. Гереона у [[Келн|Келну]]у, која је у Средњем веку сматрана за царичину задужбину, у 15. веку је подигнут натпис на латинском који је Јелени приписивао улогу покрштене Јеврејке која је касније подигла укупно 72 цркве.

Док је у средњовековној Византији хагиографска књижевност више славила ''равноапостолног цара'' Константина, на латинском Западу, где је само Јелена поштована као светица било је обратно. Бројна литерална дела, писана од [[Велс|Велса]]а до [[Чешка|Чешке]], и од [[Италија|Италије]] до [[Шведска|Шведске]] славила су св. Јелену и њене подвиге. У погледу визуелних уметности, циклуси минијатура са представама из Јелениног живота срећу се на реликвијарима у које су повратници из [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] после [[1204]]. сместили реликвије донесене из Цариграда. На Западу су се често наративни циклуси са представама проналажења Часног крста и доцнијег уздизања у време [[Ираклије|Ираклија]] сликани у [[Фрањевци|фрањевачким]] манастирима пошто је ред за време крсташке доминације у Светој земљи био задужен за чување светих места. У време Ренесансе и Барока св. Јелена је остала често представљана на сликама великих мајстора попут [[Пјеро дела Франческа|Пјера дела Франческа]] (око 1420—1492), [[Паоло Веронезе|Паола Веронезеа]] (1528—1588) и [[Петер Паул Рубенс|Петера Паула Рубенса]] (1577—1640).

* {{Cite book |ref= harv|last= Pohlsander|first= H.A.|authorlink= |coauthors= |title= Helena: Empress and Saint|year= 1995|url= |publisher= |location= Chicago|id=| ref = harv}}