Википедија

Нинива — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м formatiranje; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref=harv; козметичке измене
Ред 14:
== Историја ==
[[Датотека:Nineveh map city walls 26 gates.jpg|мини|лево|Поједностављен план античке Ниниве на којој се виде градске зидине и положаји градских врата]]
Текстови из [[хеленистичка ера|хеленистичког периода]] спомињу [[Нино Белов|Нина]], као оснивача Ниниве. Нинива се 1800. п. н. е. спомиње као култно место богиње Иштар. По наређењу краља [[Митани|Митане]] статуу [[Иштар]] су послали фараону [[Аменхотеп III|Аменхотепу III]] у 14. веку пре [[Христос|ХристХриста]]а. Нинива је била вазал Митане до средине 14. века п. н. е, а тада ју је заузео асирски краљ. Нема доказа да су асирски краљеви градили у 2. миленијуму пре Христа. Тек су неоасирски владари започели са интензивнијом градњом у Ниниви. Јача градња је од [[Ашурнасирпал II|Ашурнасирпала II]] (владао 883.-859. п. н. е.). Каснији краљеви су поправљали старе и градили нове палате и храмове.
 
[[Сенахериб]] је од Ниниве направио величанствен град око 700. п. н. е. Поставио је нове улице и тргове и изградио је чувену палату без премца, чије су димензије биле 210 са 200 метара. Састојала се од 80 соба. У палати су нађене многе таблице Главна врата су имала скулптуре бикова-људи као заштитнике. У то време укупна површина Ниниве била је 7 km², а у град се улазило на 15 великих врата.
Ред 27:
Пре ископавања у 19. веку историјско знање о Асирији је било изузетно мало. Данас је Нинива означена са два велика брежуљка Кујунџик и Наби Јунус и са остацима градских зидина од 12 километара. Француски конзул у Мосулу је у 19. веку започео са истраживањем брежуљка на супротној обали Тигриса. Наишли су на краљевску палату [[Саргон II|Саргона II]] у [[Дур-Шарукин]]у ([[Хорсабад]]у).
Млади британски истраживач Хенри Лајард је [[1847]]. истраживао рушевине, а 1849. је пронашао изгубљену палату од [[Сенахериб]]а у Мосулу. Открио је и Асурбанипалову палату и чувену Асурбанипалову библиотеку са 22.000 глинених плочица са [[клинасто писмо|клинастим писмом]].
Каснији истраживачи су откривали [[палата|палату]] за палатом, а огромно благо асирије завршавало је по европским [[музеј]]има. Нађене су и призме са краљевским аналима [[Сенахериб]]а, [[Асархадон|ЕсархадонЕсархадона]]а и [[Асурбанипал]]а.
 
== Градски зидови и врата ==
Ред 44:
* [http://www.thebritishmuseum.ac.uk/compass/ixbin/hixclient.exe?_IXDB_=compass&_IXSR_=wn1&_IXSS_=_IXFPFX_=graphical%2ffull%2f&_IXsearchterm=nineveh&%7bUPPER%7d%3av2_free_text_tindex=nineveh&_IXDB_=compass&_IXNOMATCHES_=graphical%2fno_matches%2ehtml&%24+%28with+v2_searchable_index%29+sort=%2e&_IXFIRST_=54&_IXMAXHITS_=1&_IXSPFX_=graphical/full/&_IXsearchterm=nineveh&submit-button=summary Nineveh page] at the British Museum's website. Includes photographs of items from their collection.
* [http://www.livius.org/ne-nn/nineveh/nineveh02.html ''ABC'' 3]: Babylonian Chronicle Concerning the Fall of Nineveh
* {{Cite book |ref= harv|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Layard's Ninevah and its Remains- full text|year= |url= http://books.google.com/books?as_brr=1&id=llVFb6qLmsgC&vid=OCLC15094280&dq=greek+pottery&jtp=1|publisher= |location= |id=|ref=harv}}
 
[[Категорија:Асирско царство]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нинива”