Википедија

Богдан Хмељницки — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м literatura
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref=harv; козметичке измене
Ред 44:
== Почетни успеси ==
 
При крају године Хмељницки је са 300-500 бораца уз помоћ козака разоружао мању пољску јединицу [[25. јануар|25. јануара]]а [[1648]]. и преузео је [[Запорошка Сеч|Запорошку Сеч]], у естуарију реке [[Дњепар]]. Пољаци су покушали да заузму то подручје, али одбијени су, јер се побуни прикључило још козака. Козачка скупштина је јануара 1648. изабрала Богдана Хмељницког за [[хетман]]а. Козаци су разаслали хетманова писма по целој Украјини. Позивали су козаке и православно становништво да се придружи побуни. Дали су се у набавку и прављење оружја. Послали су изасланство кримском кану.
У почетку Пољаци су превише олако схватили побуну. Пољаци су захтевали да им козаци испоруче вођу и да се разиђу. Козаци су захтевали:
* обнову старих козачких права
Ред 51:
* да пољско-литванска војска напусти Украјину
 
Прва велика битка је била [[16. мај|16. маја]]а [[1648]] — битка код Жуте воде, у којој су козаци уз помоћ Татара нанели Пољацима тежак пораз. Још једном су их победили 26. маја 1648. године. Козаци су побеђивали захваљујући дипломатској и војној вештини Хмељницкога. После успеха све већи број козака је прелазио на његову страну. Велики дипломатски успех је представљала и подршка кримског кана.
 
== Успостављање козачког хетманата ==
Ред 67:
== Савез са Московском Русијом ==
 
После серије преговора Украјина је прихватила цара Московске Русије. Козачка скупштина је [[18. јануар|18. јануара]]а [[1654]]. прихватила споразум из Перејаслава. [[Алексеј I Михајлович|Алексеј I, цар Русије]] је тиме у саставу Русије имао Украјину, тј бившу [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]]. Хмељницки је тим споразумом добио заштиту страног цара, а руски цар је ојачао позицију и утицај у регији.
 
Геополитичка мапа региона се изменила. [[Татари]] из [[Кримски канат|Кримског Каната]] су прешли на страну Пољака, тако да се рат интензивирао. Татари више нису били уздржани. Татарски упади су похарали читава подручја Украјине, која после тога остају готово без становништва. [[Козаци]] су уз помоћ руске војске нападали пољске поседе у Белорусији, а у пролеће [[1654]]. заузели су велике делове пољских територија. У рат је ушла и [[Шведска]], у почетку највише против Пољака. Када се Пољско-литванска унија нашла на ивици колапса у рат је ушла [[Трансилванија]] на страни козака.
Ред 73:
Шведска се окренула против Русије, а то је био проблем за Хмељницкога, јер је био склопио савезништво са Шведском. Порасла је напетост између цара Русије и Хмељницкога. Цар је са Пољацима закључио сепаратни мир, па је Богдан оптужио цара да крши споразум из Перејаслава. Козаци и Трансилванци су претрпјели неколико пораза у Пољској. Појавила се и побуна козака у Украјини, а Татари су се спремали да нападну козаке.
 
Хмељницки је био болестан и умро је од излива крви у мозак [[27. јул|27. јула]]а [[1657]]. године.
 
== Успомена на Хмељницкога ==
Ред 94:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Ukraine: A History|first=Orest |last=Subtelny|url=http://books.google.com/books?id=HNIs9O3EmtQC&pg=&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false|publisher=[[University of Toronto Press]]|year=2000|isbn=0-8020-8390-0|ref=harv}}
* V. A. Smoliy, V. S. Stepankov. Bohdan Khmelnytsky. Sotsialno-politychnyi portret. Second Edition. Lebid, Kyiv. 1995. ISBN 5-325-00721-1.
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Богдан_Хмељницки”