Тешки пешадијски топ 150 mm сИГ 33 (15 cm sIG 33) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
interwiki |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Топ
[[Слика:sIG-33_01.jpg|Немачки тешки пешадијски топ сИГ 33 калибра 150 mm, део сталне поставке Војног музеја у Београду.|мини|300п|десно]]▼
|име топа=Тешки пешадијски топ 150 mm сИГ 33 (15 cm sIG 33)
| слика=[[Слика:sIG-33_01.jpg|250п|]]
▲
| калибар= 150
| дужина цеви= 1.78
| тежина= 1688
| траверса= 11
| домет=4.700 m
| пробојна моћ=
}}
'''Немачки тешки пешадијски топ сИГ 33''' (на нем: schweres Infanterie Geschütz 33) калибра 150 mm је био стандардни пешадијски топ за блиску подршку немачке војске током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
== Развој и борбена употреба ==
Ово оруђе је једно од најстаријих које је немачка војска користила у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Први пут се појавило [[1927]]. год. у наоружању чета тешке артиљерије у саставу пешадијских пукова. СИГ 33 је такође био и најтеже оруђе које је икада било класификовано као пешадијски топ у било којој армији. Био је конвенционалне конструкције, једноставан и робустан и одлично се показао у експлоатацији чак и у најгорим условима. Једина замерка коју су његови корисници имали односила се на превелику тежину. Због тога је конструисана лакша верзија топа СИГ 33 која је тестирана [[1938]]. год. Међутим, она је показала слабе резултате и од ње се одустало по избијању рата. СИГ 33 је користио више врста муниције; гранате са високо-експлозивним пуњењем, димне и кумулативне гранате као и специјалну лепљиву бомбу тежине 27 kg која је била намењена за уништавање непријатељских фортификација.▼
▲*'''Елевација:''' од 0° до +75°
▲*'''Тип и тежина гранате:''' високо експлозивно пуњење; 28.8 kg
▲*'''Почетна брзина пројектила:''' 240 m/sec
== Самоходне варијанте ==
СИГ 33 је први пут монтиран на шасију немачког лаког тенка [[Панцер I]]. Нови топ је био уграђен фиксно у борбено одељење тенка са којег је уклоњена купола и које је са три стране било заштићено оклопним плочама. Током експлоатације овакво решење се није показало као најсретније зато што је шасија била преоптерећења, а снажни трзај топа током опаљења је био у стању да преврне читаво возило. Пошто се шасија тенка Панцер I показала неадекватном у наставку производње овај топ монтиран је на шасију тенка [[Панцер II]], а касније и на шасију тенка [[Панцер III]] након што је повучен из борбених јединица. Самоходно артиљеријско возило базирано на шасији тенка [[Панцер IV]], под називом [[Брумбер]] било је наоружано незнатно модификованом верзијом овог топа која је носила ознаку 15 cm СтуХ 43.
==Референце==
▲Ово оруђе је једно од најстаријих које је немачка војска користила у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Први пут се појавило [[1927]]. год. у наоружању чета тешке артиљерије у саставу пешадијских пукова. СИГ 33 је такође био и најтеже оруђе које је икада било класификовано као пешадијски топ у било којој армији. Био је конвенционалне конструкције, једноставан и робустан и одлично се показао у експлоатацији чак и у најгорим условима. Једина замерка коју су његови корисници имали односила се на превелику тежину. Због тога је конструисана лакша верзија топа СИГ 33 која је тестирана [[1938]]. год. Међутим, она је показала слабе резултате и од ње се одустало по избијању рата. СИГ 33 је користио више врста муниције; гранате са високо-експлозивним пуњењем, димне и кумулативне гранате као и специјалну лепљиву бомбу тежине 27 kg која је била намењена за уништавање непријатељских фортификација.
*"Twentieth-century artillery" - Ian Hogg, Grange books, 2000.
| |||