Мангрове — разлика између измена

'''Мангрове''' су тип [[вегетација|вегетације]] која се развија на [[муљ]]евитим теренима [[zaliv|заливзалива]]а, [[лагуна]] и [[ушће|ушћа]] [[река]] у [[тропска област|тропским областима]], а коју карактеришу углавном [[зимзелене биљке|зимзелене]] [[дрво|дрвенасте биљке]]. У областима [[умерена клима|умереног]] појаса на овим теренима се налазе слане мочваре<ref name="мала">Група аутора. 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.</ref>.

Црвене мангрове, које живе у већини поплављених области, издигну себе изнад нивоа мора преко дугачког корена и могу да узимају кисеоник преко пора у кори дрвета ([[лентицела]]). Црне мангрове живе на вишем земљишту и образују много [[пнеуматофора]] (специјализованих кореноликих структура које избијају из земље попут сламчица за дисање) које су прекривене лентицелима. Ове „сламчице за дисање“ обично достигну висину од 30 центиметара, а код неких врста преко 3 метра. Постоји четири типа пнеуматофора – штуласте, клинасте, коленасте и тракасте. Коленаст и тракаст тип се могу комбиновати са потпорним коренима у основи дрвета. Корења такође имају велике [[аеренцим|аеренциме]]е које служе да убрзају кретање кисеоника у биљци.

Највећи проблем са којима се мангрове срећу је уношење хранљивих материја. Пошто је тло стално поплављено, ту има мало слободног кисеоника. Зато анаеробне бактерије ослобађају [[азот]], растворено [[гвожђе (хемијски елемент)|гвожђе]], неорганске [[фосфати|фосфате]], [[сулфид|сулфиде]]е и [[метан]], што чини земљиште још мање хранљивим и доприноси оштром мирису мангрова. Издигнути систем корења омогућава мангровама да уносе гасове директно из атмосфере, а остале хранљиве материје из негостољубивог тла. Гасови су често ускладиштени директно унутар корена и теку чак и када је корење потопљено дубоко под водом услед плиме.

Недостатак кисеоника неке биљке су решиле преко [[корен за вентилацију|корења за вентилацију]]. Оно [[раст]]е негативно [[геотропни раст|геотропно]] и ствара се велики број такозваних [[пнеуматофора]] од којих полазе [[бочни корен|бочни коренови]]ови. На периферији таквих коренова ствара се танак [[корин омотач]] који се у горњем делу љушти и на тај начин омогућава пролазак [[кисеоник]]а до унутрашњег [[Ткиво (биологија)|ткива]] ([[аеренхим]]а). Такав је случај код [[род (биологија)|рода]] -{''[[Soneratia]]''}-. Код [[palme|палме]] -{''[[Areca catechu]]''}- као [[пнеуматода|пнеуматоде]] функционишу кратки бочни коренови који збацују [[коренова капа|коренову капу]] и код којих се [[солватација|раствара]] [[Ткиво (биологија)|ткиво]] на врху како би пролазио [[кисеоник]]. Код рода -{''[[Avicenia]]''}- постоје отвори у облику [[лентицела]] за пролазак [[ваздух]]а. Код -{''[[Bruguiera]]''}- корење се нагло савија ка земљи, попримајући изглед [[колено|колена]]. На њима такође постоје лентицеле. Зељаста -{''[[Jussiera repens]]''}- у корењу за проветравање је моћно развијен аеренхим који је заправо [[резервоар]] [[гас]]ова.<ref name="морфологија">Татић Б, Петковић Б. Морфологија биљака. [[Научна књига]], Београд, 1991.</ref>

[[Датотека:Periophthalmus modestus.jpg|мини|300п|л|-{''[[Periophthalmus modestus]]''}-]][[Скокуница|Скокунице]] или [[муљски скакач|муљски скакачи]]и (-{''[[Periophthalmus]]''}-) су типичне [[рибе]] мангрова, али уједно и типични представници фауне мангрова уопште. Ова [[рибе|риба]] уз помоћ [[грудна пераја|грудних пераја]] може да се попење на корење или стабла дрвећа. Велики део [[дисање|дисања]] обавља преко [[кожни систем|коже]], а може да види и на копну и у води. На сувом може дуго да издржи, јер има узани шкржни прорез што спречава брзо сушење [[шкрге|шкрга]].<ref name="зоогеографија">Лопатин, И. К. Зоогеографија. Зим-Пром, Крагујевац, 1995.</ref><ref name="ПА-рибе">Калинић Б, Симоновић Д. Природописни атлас — Рибе. Знање, Београд, 1953.</ref>Неке врсте налазе [[инсекти|инсектинсекте]]е по дрвећу уз које се пењу, док се друге хране [[алге|алгаалгама]]ма. Заправо, свака врста има посебан режим [[исхрана|исхране]] и заузима сопствену [[еколошка ниша|еколошку нишу]]. Назив су добиле по томе што се мужјаци удварају женкама серијом [[скок]]ова. Скаче тако што се одупире о пераја и реп. Занимљиво је и да се у току [[удварање|удварања]] парови ових риба приљубљују устима.<ref name="природа"/><ref name="зоогеографија"/><ref name="ПА-рибе"/> Риба стрелац -{''[[Toxotes jaculatrix]]''}- је добила назив по томе што лови инсекте изван воде тако што их непогрешиво погађа млазом воде и они онда тада падају на површину воде, где постају њен лак плен.<ref name="атлас"/> Ово постиже стезањем [[шкржни поклопац|шкржних поклопаца]]. Може да избаци неколико млазева воде у веома кратким размацима и то на даљину од чак 120 -{cm}-. Лако се и брзо прилагођава слаткој, [[бочатна вода|бочатној]] или сланој води. Због тога, а и због своје необичне особине, омиљен је међу акваристима широм света.<ref name="акваријум">Симић Ж. Гајење [[акваријум]]ских риба. Грађевинска књига, Београд, 1991.</ref>

[[Жабе|Жаба]] -{''[[Rana carnivora]]''}- је врло распрострањена у мангровама југоистичне Азије. Подноси морску воду, чак улази у море где се храни [[рак]]овима. На копну се храни [[шкорпион|шкорпијашкорпијама]]ма и [[инсекти]]ма.<ref name="атлас"/>

Типични представници [[гмизавци|гмизаваца]] су [[малајски варан]] (-{''[[Varanus salvator]]''}-), [[слановоди крокодил]] (-{''Crocodylus porosus''}-), као и више врста отровних морских [[змије|змија]], као што је [[пругаста змија]] (-{''[[Laticauda colubrina]]''}-). Сви они се хране [[рак]]овима, [[мекушци]]ма и рибама, а који се опет хране доступним органским отпацима.<ref name="природа"/> Морски [[крокодил]] (који се још назива и индомалајски или естуаријски) је највећи од свих врста и достиже дужину од 10 метара. Назив је добио по томе што често исплива на [[пучина|пучину]].<ref name="скрипта">Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.</ref> [[Мангровска змија]] (-{''[[Boiga dendrophila]]''}-) храни се [[птице|птицаптицама]]ма које у ова [[станиште|станишта]] долећу да лове рибе и мекушце.<ref name="природа"/> Ова змија проводи живот на дрвећу, као и ваглерова јамичарка (-{''[[Trimeresurus wagleri]]''}-) која је доста „тромија“. На глави између носних отвора и очију има пар јамица које су осетљиве на [[топлота|топлоту]] помоћу којих проналази [[плен]].<ref name="атлас"/>

* {{Cite book |ref= harv|last=Zann |first = Leon P.|url=http://www.deh.gov.au/coasts/publications/somer/annex1/mangrove.html |publisher=Australian Government, Dept of Environment and Heritage |chapter = Mangrove ecosystems in Australia: structure, function and status |title= State of the Marine Environment Report for Australia | accessdate = 25. 11. 2006.|id = ISBN |origyear = 1995 | isbn = 0-642-17399-0| ref = harv}}