Гласност — разлика између измена

'''Гласност''' ({{јез-ру|гла́сность}}; дословно: ''отвореност'') је израз којим се описује политика друштвених [[реформа|реформи]] политичког система у [[СССР]]-у 1980-их које је покренуо тадашњи вођа [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]] [[Михаил Горбачов]] с циљем [[либерализација|либерализације]] друштвеног и политичког живота, пре свега кроз увођење [[слобода говора|слободе говора]], укидање [[цензура|цензуре]], пуштање [[политички затвореник|политичких затвореника]] те увођење слободних, тајних и непосредних [[избори|избора]] за совјетске органе власти, који су дотле били под чврстом контролом Партије. Горбачов је политику гласности објавио недуго након доласка на власт у пролеће 1985. и настојао је проводити заједно са [[перестројка|перестројком]], односно скупом економских реформи којим су се у дотадашњу совјетску [[планска привреда|планску привреду]] требали увести елементи [[слободно тржиште|слободног тржишта]].

 

 

Гласност је, међутим, на унутрашњем плану имала кобне последице по совјетску државу и режим, с обзиром да је нестанком дотадашњих ограничења дошло до експлозије деценијама акумулисаног незадовољства у скоро свим друштвеним слојевима и групама. То је постало највидљивије у појединим републикама СССР-а где су новостворене реформе најбоље искористили [[национализам|националисти]], пре свега у [[Балтичке државе|балтичким републикама]], [[Грузија|Грузији]], [[Азербејџан]]у и, у мањој мери, [[Украјина|Украјини]], како би дошли на власт и почели тражити [[независност]]. Тај концепт су, на крају, почели да прихваћају и антикомунисти и либерали у самој Русији, те искористили неуспели [[Августовски пуч|пуч]] у августу 1991. да дођу на власт и доведу до [[распад Совјетског Савеза|нестанка СССР-а]] неколико месеци касније.

 

== Литература ==

 

{{Хладни рат}}