Луј Франше д’Епере — разлика између измена

Као пјешадијски [[официр]] био је [[водник]], [[командир чете]] и [[командант батаљона]] у [[пешадија|пјешадији]] до [[1899]]. За то време завршио је ратну Академију ([[1882]]), и био је у [[генералштаб]]у [[Дивизија|дивизије]], која је окупирала [[Тонкин]] ([[1886]]) и у генералштабу [[гувернер]]а [[Париз]]а ([[1889]]). Командовао је пуком и [[бригада|бригадом]] у пјешадији, дивизијом ([[1912]]). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, [[Тунис]]у, [[Алжир]]у. Тонкину и [[Анан]]иу, [[Кина|Кини]] и [[Мароко|Мароку]]. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] ([[10. септембра]] [[1914]]. до [[31. марта]] [[1916]]) командовао је француском армијом (5), до [[29. априла]] [[1918]]. групом армија на француском фронту, а од [[9. јуна]] [[1918]]. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање [[Немачко царство|њемачко]]-[[Аустроугарска|аустријско]]-[[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске, закључен је уговор о капитулацији [[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске и ослобођена [[Краљевина Србија|Србија]]. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. У Београду му је подигнут споменик.

 

 

== Спољашње везе ==