|мапа=[[Датотека:Uyghur language geographical extent.svg|center|250п|border]]<br /><center>Области у Кини где се говори ујгурски</center>
}}
'''Ујгурски језик''' ({{script/Arabic|ئۇيغۇر تىلى}} ''ујгур тили''<span style="margin:1px;">,</span> {{script/Arabic|ئۇيغۇرچە}} ''ујгурч''<span style="margin-left:1px;">)</span> је турски[[Туркијски језици|туркијски језик]] којим говори између 8 и 1011 милиона људи, а пре свега га користе ујгури у [[Сингјанг|Аутономном региону КсингјангСингјанг]] у западној [[Кина|Кини]], где се користи као званични језик. Значајан број људи који говоре ујгурски се живе у Казакхстану[[Казахстан]]у и Узбекистану[[Узбекистан]]у.
Ујгурски припада карлукском огранку туркијских језика. који укључује [[саларски језик|саларски]] и [[узбекистански језик]]. Ујгурски је током историје био под снажним утицајем [[Персијски језик|персијског]] и арабског[[Арапски језик|арапског језика]] а у задње време и мандаринким[[Мандарински кинески језик|мандаринским кинеским]] и [[Руски језик|руским језиком]].
Арапски систем писања је најчешћи и једини стандардни у Кини, мада се користе и други системи писања.
== Историја ==
[[Старотуркијски језик]] се користио од 7. до 13. века у [[Монголија|Монголији]] и КсингјангСингјанг региону. Директни потомак је ујгурски туркменистански језици, који укључују ујгурски и узбекистански језик.
Вероватно око [[1077]], <ref name="dankoff">{{Citation|last=Dankoff|first=Robert|date=March 1981|title=Inner Asian Wisdom Traditions in the Pre-Mongol Period|journal=[[Journal of the American Oriental Society]]|volume=101|issue=1|pages=87–95|accessdate=8 March 2010|doi=10.2307/602165|url=http://jstor.org/stable/602165|publisher=American Oriental Society|postscript=.}}</ref> туркијски учењак Махмуд ал Кашгари из Кашага у данашњем КсингјангуСингјангу, објавио је речник и опис географску расподелу туркијских језика.
Старотуркијски језик, услед утицаја персијске и арабскеарапске културе након [[13. векавек]]а, развио се у [[чагатајски језик|чагатајску језик]], књижевни језик који се користио широм централне азије до 20. века. Након нестакна чагатајској, стандардне варијанте ујгурског и узбекистанског су развиле своје дијалекте.
Назив ујгурски језик је своје име добио у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] 1922. и у КсингјангуСингјангу 1934.<ref>{{Citation|encyclopedia=Concise Encyclopedia of Languages of the World|title=Uyghur|first=Keith|last=Brown|authorlink=Keith Brown (linguist)|first2=Sarah|last2=Ogilvie|year=2009|publisher=[[Elsevier]]|isbn=978-0-08-087774-7|page=1143|postscript=.}}</ref><ref>{{Harvnb|Hahn|1998|p=379}}</ref> Сергеј Малов је био носилац промене имена са туркијског на ујгурски језик.<ref>{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=kd22AAAAIAAJ&q=uighur.+This+designation+of+the+Turkic+language+spoken+in+Xinjiang+was+introduced+in+1921+at+a+meeting+in+Tashkent+in+the+Soviet+Union.+Its+originator+was+the+Soviet+turcologist+SE+Malov.+It+should+thus+be+borne+in+mind+that+the+modem&dq=uighur.+This+designation+of+the+Turkic+language+spoken+in+Xinjiang+was+introduced+in+1921+at+a+meeting+in+Tashkent+in+the+Soviet+Union.+Its+originator+was+the+Soviet+turcologist+SE+Malov.+It+should+thus+be+borne+in+mind+that+the+modem&hl=en&ei=25zyTYTWPIaCgAevx7i4Cw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA|title=Journal of the Institute of Muslim Minority Affairs, Volumes 12-13|author=Institute of Muslim Minority Affairs|year=1991|publisher=King Abdulaziz University|location=|page=108|isbn=|pages=|accessdate=2010-06-28}}</ref>
