Вајмарска република — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (ispravke; козметичке измене)
{{bezБез izvoraизвора}}
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име = -{Deutsches Reich}-
| Конвенционални_пун_назив = Немачки рајх
| Уобичајен_назив = Вајмарска република
| Слика_застава = Flag of Germany (3-2 aspect ratio).svg
| Слика_грб = Coat of Arms of Germany.svg
| Име_генитив = Немачке
| Слика_карта = Weimar Republic 1930.svg
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = Вајмарска република 1930.
| Земља =
| Химна = -{[[Песма Немаца|Das Lied der Deutschen]]}- [[Датотека:National anthem of Germany - U.S. Army 1st Armored Division Band.ogg|150п|ц]]
| Површина = 468.787
| Становништво = 62.411.000 (1925)
| Престоница = [[Берлин]]
| Званични_језици = [[Немачки језик|немачки]]
| Религија =
| Валута = [[немачка марка]]
| Законодавна_власт =
| Тип_владавине = [[парламентарна република]]
| Владајућа_партија =
| Председник = [[Паул фон Хинденбург]]
| Премијер =
| Година_почетак = [[11. август]] [[1919]].
| Година_крај = [[23. март]] [[1933]].
| Статус =
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Догађај2 =
| Датум_догађај2 =
| Догађај3 =
| Датум_догађај3 =
| Застава_Претходник1 = Flag of the German Empire.svg
| Претходник1 = [[Немачко царство]]
| Застава_Следбеник1 = Flag of German Reich (1935–1945).svg
| Следбеник1 = [[Трећи рајх|нацистичка Немачка]]
| Портал = Немачка
}}
{{Историја Немачке}}
== Контролисана револуција: успостављање Републике (1918—1919) ==
 
Од [[1916]]. на даље [[Немачко царство|Немачким царством]] из [[1871]], је ефективно владала војска преко врховне војне команде (на немачком: ''-{Oberste Heeresleitung}-'', скраћено ''-{OHL}-'') са командантом штаба, [[Паул фон Хинденбург|Паулом фон Хинденбургом]] на челу. Када је постало јасно да је Први светски рат изгубљен, врховна команда (ОХЛ) је захтевала да се успостави цивилна влада. Даљи наставак рата, након што је [[Бугарска]] напустила Централне силе имао би за последицу окупацију немачке територије. Нови рајхсканцелар (''-{Reichskanzler}-'') принц [[Макс фон Баден]] је стога понудио примирје америчком председнику [[Вудро Вилсон|Вудру Вилсону]] [[3. октобар|3. октобра]], [[1918]]. [[28. октобар|28. октобра]], 1918, устав из 1871. је измењен да од рајха направи [[парламентарни систем|парламентарну демократију]], која није постојала пола века: убудуће је канцелар био одговоран парламенту, [[Рајхстаг]]у, а не цару као до тада.
 
Намера победника у Првом светском рату да се Немачка трансформише у [[уставна монархија|уставну монархију]], сличну [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и да се на тај начин убудуће отклоне могућности избијања експанзионистичког рата у Европи је са погоршањем политичке и економске ситуације у Немачкој, изгубила на значају и потиснута је у други план. Немачка је била преплављена војницима који су се враћали са фронта, многи од њих су били рањени физички, психолошки или на оба начина. Насиље је било раширено, са тучама које су избијале и између левичарских група на сахранама вођа које су убијали десничарски противници.
После неуспеха Пивничког пуча, хапшења и пуштања на слободу, Хитлер се фокусирао на легалне методе стицања власти.
 
== Штресеманова златна ера (1923—1929) ==
 
[[Густав Штреземан|Густав Штресеман]] је био [[канцелар (Њемачка)|канцелар Немачке]] током кратког периода [[1923]], и служио је као министар спољних послова од [[1923]]. до [[1929]]. Ово је био период релативне стабилности за Вајмарску Републику током кога је било мање побуна и изгледало је да економија почиње да се опоравља.
 
Опште је становиште да је устав из 1919. имао велики број фундаменталних слабости, које су успостављање диктатуре учиниле исувише лаким. Да ли би другачији устав спречио трећи рајх је додуше дискутабилно; у сваком случају, западнонемачки устав из 1949. је прихватио овај приговор, и може се у великој мери посматрати као снажна реакција на ове мане.
 
* Институција председника државе (''-{Reichspräsident}-'') је често била називана термином ''-{Ersatzkaiser}-'' (''републикански цар'') - покушај да се замени цар који је абдицирао 1918. са ауторитарном институцијом сличне снаге. Ово је највидљивије у [[Члан 48 (Вајмарски устав)|Члану 48]], устава који је председнику давао овлашћење да ''предузме све неопходне кораке'' ако су ''јавни ред и безбедност озбиљно нарушени или у опасности''. Мада је планиран само као ванредна клаузула, овај члан је коришћен у много прилика чак и пре 1933. како би се издали декрети без подршке парламента (види изнад); и учинио је глајхшалтунг лакшим. На пример, [[декрет о пожару у Рајхстагу]] је издат на бази Члана 48.
 
* Употреба готово чистог пропорционалног представљања је значила да је било која партија са малом подршком могла да уђе у рајхстаг - републички парламент. Ово је довело до великог броја малих партија, од којих су неке имале екстремистичке идеологије, и дозволило им да изграде политичку базу унутар система.
 
* Рајхстаг је могао да уклони канцелара, чак и ако посланици нису способни да се договоре око његовога наследника. Ова деструктивна клаузула је довела до тога да дође до брзе промене великог броја канцелара и политичке нестабилности републике (види [[канцелар немачке]] за списак). Као резултат, устав из 1949. (''-{Grundgesetz}-'') утврђује да канцелар може бити смењен само ако се у исто време изабере његов наследник.
 
* Устав је налагао да у случају смрти или оставке председника, канцелар Немачке преузима његову дужност (и најважније сва његова овлашћења) до избора новог председника. Ово је омогућило Хитлеру да уједини позиције рајхсканцелара и рајхспредседника после смрти Хинденбурга [[1934]]. Ипак, до тада је диктатура већ била чврсто успостављена, и ова клаузула се стога не може у великој мери окривити за нацизам.
 
 
медијски фајлови:
* Аудио: Образовна реп песма о Вајмарској Републици Џонатана Пејџела, [http://wikinl.sol3.info/weimar_republic_rap_by_pagel.ogg OGG format] (2,14Mb) [http://www.pagel.clara.co.uk/mp3/weimar.mp3 MP3] (4.33Mb)
 
 
1.572.075

измена