Четврта коалиција — разлика између измена

'''Рат четврте коалиције''' је део [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], који је трајао од [[1806]]. до [[1807]]. У четвртој коалицији против [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеона]]а налазили су се [[Пруско краљевство|Пруска]], [[Руска Империја|Русија]], [[Саксонија]], [[Шведска]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]]. Многи чланови коалиције су претходно били у саставу [[Трећа коалиција|треће коалиције]]. [[Пруско краљевство|Пруска]] је постала члан коалиције јер се бојала Француске након пораза Аустрије. Пруска и Русија су извршиле мобилизацију за нови поход, а Пруси су се сконцентрисали у [[Саксонија|Саксонији]].

[[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је извео контранапад и победио је у [[битка код Јене|бици код Јене и Ауерштета]] у октобру [[1806]]. Француска војска под Наполеоновим вођством окупирала је Пруску и [[25. октобар|25. октобра]] [[1806]]. су заузели [[Берлин]]. Кретали су се кроз Источну Пруску према руској граници. Французи су имали једну неодлучену битку против Руса код Ејлау фебруара [[1807]]. Наполеон се сукобио са руском војском у [[битка код Фридланда|бици код Фридланда]] [[14. јун]]а [[1807]]. Руси су били тешко поражени, па су тражили мир. [[Тилзитски мир|Тилзитским миром]] у јулу [[1807]]. [[Пруско краљевство|Пруска]] је предала пола своје територије Француској. Русија је такође морала направити велике уступке. Успостављена је [[Краљевина Вестфалија|Вестфалска краљевина]] [[Жером Бонапарта|Жерома Бонапартеа]]. Створена је и нова Наполеонова вазална држава [[Варшавско војводство]].

Четврту коалицију ([[1806]]—[[1807]].) формирале су [[Пруско краљевство|Пруска]], [[Русија]], [[Саксонија]], [[Шведска]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] против [[Француска|Француске]]. Формирале су је неколико месеци након распада претходне коалиције. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је у јулу [[1806]]. од мноштва немачких државица створио [[Рајнска конфедерација|Рајнску конфедерацију]]. Спојио је мноштво малих државица у веће кнежевине, војводства и краљевине. Владарима Саксоније и Баварске, највећих држава конфедерације, дао је статус краља.

У августу [[1806]]. пруски краљ [[Фридрих Вилхелм III]] одлучио је да крене у рат независно од других великих сила сем Русије. Разумније је било да се годину дана пре тога придружио рату против Наполеона и спречио аустријски пораз код Аустерлица. Када је [[Пруско краљевство|Пруска]] објавила рат руска војска је била далеко од савезника. У септембру 1806. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је кренуо свим снагама источно од Рајне. Жан Лане је победио мањи део пруске војске код Салфелда. Само четири дана после тога Наполеон је победио пруску војску у [[битка код Јене|бици код Јене]] [[14. октобар|14. октобра]] [[1806]]. [[Луј Никола Даву|Маршал Даву]] је истога дана победио пруску војску код Ауерштета. Око 160.000 француских војника је кренуло на Пруску и Наполеон је успео да води поход том брзином и снагом да је уништио пруску војску као ефективну војну силу. Пруска војска је имала четврт милиона војника, а имала је 25.000 жртава, 150.000 заробљеника. Осим тога Пруси су изгубили 100.000 пушака које су биле ускладиштене у Берлину и изгубили су 4.000 топова. Наполеон је ушао у [[Берлин]] [[27. октобар|27. октобра]] [[1806]]. и посетио је гроб [[Фридрих II Велики|Фридриха Великога]]. При томе је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] са генералима одао почаст Фридриху Великом и рекао је да је Фридрих жив да они не би били ту. Наполеон је за само 19 дана од почетка напада избацио Пруску из рата заузимајући Берлин и уништавајући пруску војску код Јене и Ауерштета.