Породично право — разлика између измена

'''Породично право''' је посебна грана [[право|права]] која уређује односе у [[породица|породици]], као и односе породице и [[друштво|друштва]]. Такође, то је посебна правна [[наука]] која постојеће [[правне норме]] о породици систематизује, [[објашњење|објашњава]] и проучава, али и предлаже нова [[закон|законска]]ска решења.

Према трећој, ''јуснатуралистичкој концепцији'', породично право је, као и наследно, део материје грађанског права, која уређује права [[друштво|друштва]], док са друге стране статусно, [[стварно право|стварно]] и [[облигационо право|облигационо]] право уређују права [[појединац|појединца]]. Ова концепција је присутна у [[ПрускаПруско краљевство|пруском]] Ландрехту из [[1794]]. године. Без обзира на то да ли се ради о ''дводеобној'', ''тродеобној'' или ''петодеобној'' класификацији субјективних права, свим овим правним системима је заједничко то да породично право представља само део грађанског, а не засебну грану права.

Ставови о специфичности и самосталности породичног права присутни су од [[18. век]]а. [[Француска|Француски]] филозофи, нарочито [[Волтер]], [[Дени Дидро|Дидро]], [[Хелвецијус]] и [[Жан Жак Русо|Жан Жак Русо]], као и [[Немачка|немачка]] класична школа [[19. век]]а (Савињи, Пухта, Унгер), подржавали су схватање о породичном праву као посебној грани права. Као законописац ''Општег имовинског законика за Црну Гору'', први је у свету ово схватање имао прилике да примени познати правник и социолог [[Валтазар Богишић]] који је, на основу анкете спроведене у народу, установио да у погледу овог права постоји толико различитих [[обичај|обичаја]]а да их није могуће сврстати ни у посебну грану права, а нарочито не у оквире имовинског права. ''Грађански кодекс Руске Федерације'' уређује [[облигационо право|облигационо]], [[стварно право|стварно]], [[наследно право|наследно]] и [[међународно приватно право]], док за потребе породичног права постоји посебан ''Породични закон''.