Сатурналије — разлика између измена

Сатурналије су доживеле велику реформу [[217. п. н. е.]], после [[битка код Тразименског језера|битке код Тразименског језера]], у којој су Римљани претрпели један од најтежих пораза од [[Античка Картагина|Картагине]] током [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. До тада је овај празник слављен према римском обичају ''-{[[Mos maiorum]]}-''. После читања [[Сибилске књиге|Сибилских књига]], Римљани су одлучили да усвоје „грчке обреде“, увевши жртвовања по грчком обичају, јавне гозбе и сталне узвике ''„-{io Saturnalia}-“'', што су постале одлике овог празника.<ref>[[Ливије|Livy]] 22.1.20; Macrobius, ''Saturnalia'' 1.10.18 (on the shout); Palmer, ''Rome and Carthage'', pp. 63–64.</ref> [[Катон Старији]] је такође писао да су грчки елементи придодати римским Сатурналијама.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', p. 64, citing the implications of Cato, frg. 77 ''ORF⁴''.</ref> Римљанима није било страно да [[евокација|обожавају богове других народа]] у нади да ће преусмерити њихову наклоност на себе, а Други пунски рат је изазвао посебан притисак на римско друштво, што је довело до бројних верских новина и реформи.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', ''passim''.</ref> [[Роберт Палмер]] је тврдио да је увођење нових обичаја у то време било делом мотивисано да се удовољи [[Баал]]у, картагинском богу који је сматран еквивалентом римском Сатурну и грчком Хрону.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', p. 64. For other scholars who have held this view, including those who precede Palmer, see Versnel, "Saturnus and the Saturnalia," pp. 141–142, especially note 32.</ref> Гозбе у којима су господари служили своје робове би по њему потицало од картагинских и афричких заробљеника.<ref>{{sfn|Palmer, ''Rome and Carthage'', |1997|pp. =63–64.</ref>}}