План за осавремењавање ваздухопловства је [[1924]], године направио командант Војног Ваздухопловства ([[1923]] - [[1930]]1923—1930) генерал [[Радисав Станојловић]], којим је било предвиђена изградња фабрике савремених борбених авиона и још три аеродрома у земљи, од којих је један требало да буде саграђен у [[Краљево|Краљеву]]. У то време су у држави [[Краљевина СХС|Краљевини Срба, Хрвата и Словенеца]] почеле тек са радом фабрике авиона [[Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.|Икарус]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]] у [[Београд]]у, у којима су се тада у малим серијама правили лаки школски авиони. Међутим, војсци су били потребни нови борбени авиони, као и проширење инфрастуктуре за њихово летење. Због опасности од рата са [[Италија|Италијом]] и њеним сателитима, аеродроми и фабрика авиона је требало да се изграде у унутрашњости земље. Команда Војног ваздухопловства је одлучила да се модернизује борбеним авионом [[Бреге XIX|Бреге 19]], који у то доба био авион најновије генерације и њиме су постизани многи светски рекорди. Српска војска је из [[Први светски рат|Првог светског рата]] имала добра искуства са авионом [[Бреге XIV]]. [[Француска|Република Француска]] је у ту сврху одобрила кредит Краљевини СХС у висини од 300 милиона франака за куповину 100 авиона, који су већ [[1925.]] године почели да пристижу у војне ваздухопловне јединице.
