Дебела Берта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 23:
 
== Развој ==
Идеја за развој овакве хаубице произишла је из искустава које су Немци (и Аустријанци) извукли из [[Руско-јапански рат 1904-19051904—1905.|Руско-Јапанског рата 1904-19051904—1905]]. Током рата, Јапанци су демонтирали са фиксних постоља неколико својих хаубица калибра 28 cm, које су биле намењене за обалску одбрану и употребили их приликом опсаде Порт Артура. Оваква примена тешких топова изненадила је тадашњу стручну војну јавност јер се до тада сматрало да најтежи опсадни топови који се могу транспортовати вучом, због велике тежине не могу прелазити калибар од 20 cm. Ипак, већина европских земаља није научила јапанску лекцију &nbsp;— осим већ поменуте Немачке и Аустрије (Аустрија је развила читаву серију покретних тешких топова као што су 30.5 cm „Витка Ема“ - ''-{Schlanke Emma}-'' хаубица, 38 cm „Барбара“ ''-{Barbara}-'' и „Гудрун“ ''-{Gudrun}-'' хаубице и сопствену хаубицу калибра 42 cm.<ref>-{Michal Prasil: Skoda Heavy Guns, Schiffer Military History, ISBN 0-7643-0288-4}-</ref>
 
Током раних 1900-тих, Круп је започео развој читаве серије покретних тешких минобацача и хаубица, чији калибар се кретао од 28 cm до 30.5 cm. Као основа за развој послужило је искуство које је Круп стекао приликом израде тешких минобацача за обалску одбрану (''-{Küstenmörser}-''), као што је -{Beta-Gerät}- калибра 30.5 cm, који је први пут уведен у наоружање 1897. године (друге нације, укључујући Велику Британију и САД су такође развиле слична оруђа)<ref name="ReferenceB"/>
Ред 56:
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
 
== Библиографија ==