Након што је завршила студије права, била је партнер у чикашком уреду адвокатске фирме ''Сидли Остин'', где је први пут упознала будућег мужа. У фирми је била задужена за маркетинг и интелектуално власништво {{чињеница|date=12. 2013.}}<!--mrtva veza--><ref name=MOAL>{{cite news|url=http://www.time.com/time/arts/article/0,8599,1849421,00.html|title=Michelle Obama, A Life | accessdate = 8. 1. 2009. | date = 13. 10. 2008. |work= [[Time (magazine)|Time]]|author=Pickert, Kate}}</ref>. После тога је радила у државним институцијама - у чикашкој градској управи као помоћница градоначелника, те као помоћница комесара за планирање и развој, [[1993]]. године је постала извршна директорица чикашког канцеларије јавних сарадника (''-{Chicago office of Public Allies}-''), непрофитне организације која је подстицала младе људе да се ангажују у решавању социјалних проблема радећи у непрофитним групама и државним агенцијама <ref>{{cite web|url=http://www.chicagotribune.com/topic/ |title=Чикаго трибун |publisher=Chicagotribune.com |date= |accessdate = 14. 10. 2011.}}</ref>. Тамо је радила скоро четири године и притом постигла рекордне прилива донација организацији која је дуго наставила са радом након њена одласка <ref>{{cite web|last=Newton |first=Jay |url=http://www.time.com/time/politics/article/0,8599,1835686,00.html |title=Тајм |publisher=Time.com |date = 25. 8. 2008. |accessdate = 14. 10. 2011.}}</ref>.
Мишел Обама је [[1996]]. године је постала помоћница декана задужена за студентску службу на чикашком универзитету, те је тамо радила на развоју универзитетског центра за помоћ заједници<ref name=UCChron96>{{cite journal |journal=University of Chicago Chronicle
